Дан Војске Србије

БЕОГРАД - Војска Србије данас обележава свој дан, а тим поводом ће бити уручена одликовања и положен венац на споменик Незнаном јунаку на Авали.

Министар одбране и први потпредседник владе Александар Вучић уручиће одликовања из надлежности председника Републике, а начелник Генералштаба Љубиша Диковић положити ловоров венац на споменик Незнаном јунаку.

Централна свечаност обележавања 23. априла - Дана Војске Србије, одржана је у суботу, на Тргу косовских јунака у Крушевцу, где су приказане оперативне способности дела јединица Војске Србије, као и део наоружања и опреме.

Свечаности су присуствовали председник државе Томислав Николић, премијер Ивица Дачић, Вучић, Диковић и представници државног и војног врха.

Николић је том приликом поручио да је српска војска спремна да одговори на безбедносне изазове, и да је сигуран ослонац стабилности региона и гарант безбедности државе.

Николић је истакао да грађани Србије имају велико поверење у своју војску и додао да она, ослањајући се на традицију и вредности стечене кроз историју, има јасну визију развоја и одбране земље.

Диковић је поручио да Војска Србије представља окосницу система одбране, гради мир у свету заједно са партнерима, доприноси угледу државе и гарантује безбедност Србије.

"Припаднике Војске красе оданост држави и позиву и слободарски дух. Грађани Србије нам верују, а у свету цене нашег војника, подофицира и официра", рекао је Диковић у обраћању припадницима војске и грађанима.

У Београду је јуче, поводом Дана Војске Србије, извршена почасна артиљеријска паљба са 10 плотуна из шест артиљеријских оруђа, а председник Николић и министар одбране организовали су свечане пријеме.

Дан Војске Србије обележава се 23. априла, на дан када је 1815. у Такову донета одлука о почетку Другог српског устанка за ослобођење Србије од турске власти.

Други српски устанак на одређени начин представља темељ за стварање српске државе и српске војске, односно прво "стајаће војске" и установљавање Гарде од 76 младића "по стасу и угледу" из најбољих сеоских кућа.

Како је, по наводима хроничара, стварање стајаће војске, од најпре "уписника", а касније "солдата", прошло неопажено од турских власти, Народна скупштина је озваничила назив "солдати".

Уводе се први регрути, који су остали у војсци десет година, имајући у виду да им рок службе није био одређен.

Стајаћа војска живела је у касарнама и примала плату а биле су установљене и униформе, односно "мундири".

Те прве формације српске регуларне војске биле су уређене по угледу на аустријску војску, што је потврда да су се и у том периоду користила искуства страних армија.

Други српски устанак довео је до коначног ослобођења и признавања модерне Србије на Берлинском конгресу 1878. године, као државе са пуним ингеренцијама и међународноправним субјективитетом.