22.04.2016

ГОВОР ПРЕДСЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ Њ.Е. Г. ТОМИСЛАВА НИКОЛИЋА НА ЦЕРЕМОНИЈИ ПОТПИСИВАЊА ПАРИСКОГ СПОРАЗУМА О КЛИМАТСКИМ ПРОМЕНАМА

Поштовани господине председниче Оланд,

Поштовани господине генерални секретару,

Драге колеге,

Екселенције,

Даме и господо,

 

Желео бих пре свега да се захвалим председнику Оланду и генералном секретару Бан Ки-муну на преданом раду и организацији церемоније потписивања Париског споразума о климатским променама.

Свесни смо колика је одговорност наше генерације којој је, у свету растуће глобалне међузависности, наметнута потреба да координираним наступом пружи одговоре за глобалне проблеме. Област климатских промена у том смислу није изузетак. Уверен сам да је постизање Споразума из Париза један од значајних корака у развоју савремене цивилизације и додатни подстицај мултилатерализму и развоју међународне сарадње. 

Научници су сложни у констатацији да ће глобална температура у 21. веку порасти неколико степени Целзијуса. Екстремне временске непогоде ће расти и њихова учесталост зависи од  интензитета глобаног загревања. 

Ниједна земља, без обзира на величину и ниво економског развоја, није имуна на промене „ћуди природе“, коју „нисмо наследили од наших предака, већ позајмили од наших потомака“. 

Решавање питања глобалних климатских промена захтева свеобухватно деловање кроз конкретне активности на глобалном, регионалном и локалном нивоу. Зато смо посвећени сарадњи, дијалогу и конкретним мерама на свим нивоима. Само заједничким напорима можемо на прави начин смањити њене последице. 

Настојећи да помогне у решавању тог проблема, Србија је спремна да да свој допринос, посебно имајући у виду да је у два наврата била жртва катастрофалних поплава. 

Изузетна ми је част да у име Републике Србије, на Међународни дан планете Земље, потпишем Париски споразум о климатским променама. Потписивање тог споразума је, свакако, само први корак на дугом и мукотрпном путу његове имплементације, али сам уверен да ће слога и разумевање у великој мери олакшати реализацију онога што је постигнуто.

Србија је била и остаће одговоран и активан члан заједничког тима, у нади да ће наука наставити да нуди још јасније одговоре, а политика најбоља и најбржа решења. То је само један од разлога зашто је Србија предузела неопходне мере на националном нивоу како би допринела постизању циљева Оквирне конвенције Уједињених нација. Желео бих да подсетим да је Србија међу првих 10 земаља у свету доставила своје Национално утврђене могућности смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште, јуна 2015. године. 

Оне су израђене у сарадњи са свим релевантним слојевима нашег друштва, узимајући у обзир потенцијале и специфичности, као и Стратегију одрживог развоја. 

И заиста, немогуће је климатске промене посматрати одвојено од Агенде одрживог развоја до 2030. и оне се међусобно условљавају. Услед неконтролисаног раста глобалне температуре који изазива суше, дезертификацију, тајфуне и разарајуће поплаве, са чијим трагичним последицама смо се и ми у Србији непосредно суочили, тешко ће бити могуће искоренити глад и сиромаштво, обезбедити пуно запослење, развој инфраструктуре и приступ пијаћој води за све. У том контексту, улaжемо потребне напоре у подизању свести, образовању и јачању капацитета домаће јавности, а посебно локалних самоуправа, како бисмо убрзали спровођење потребних активности.  

Драги пријатељи,

Последице климатских промена додатно ће повећати напетост узроковану великом неједнакошћу, која већ постоји у свету. Наметање ограничења објективно погађају најслабије, односно оне који тек треба да покрену индустрију и обезбеде бољи живот својих грађана. Њима се мора пружити могућност да се развијају. 

Задатак нас политичара требало би пре свега да буде, с једне стране, пружање пуне подршке научним активностима, а с друге, усаглашен и координиран одговор на климатске промене и екстремне временске ситуације. 

Планирање и адаптација активности државе и друштва на сваки могући сценарио, укључујући и онај најгори, видим као наш основни и најважнији задатак.

Желео бих да напоменем да је Србија детаљно и прецизно дефинисала даље кораке у спровођењу Споразума из Париза, свесна свих изазова, али спремна да се са њима избори.

Стратегија борбе против климатских промена ревидираће Национално утврђене могућности смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште до 2019. године.  Настојимо да до тада успоставимо и комплетан систем мониторинга, извештавања и верификације.

Србија је поставила темељ за израду Националног плана адаптације, који утврђује трошкове и приоритете у овој области. Верујемо да само заједнички можемо отклонити претње и проблеме који превазилазе наше финансијске, техничке и технолошке могућности. 

Такође, Влада Републике Србије формирала је и Национални савет за климатске промене који је задужен да прати стање, развој и спровођење националне политике и предлаже мере за координирање и унапређење активности у овој области. 

Екселенције, 

Србија ће на одговоран начин наставити да даје допринос активностима Уједињених нација, као и свим другим, међународним, европским и регионалним иницијативама у решавању проблема климатских промена.

Верујем да је Споразум који данас потписујемо суштински корак ка заустављању процеса загревања планете, који већ поприма застрашујуће размере. Потписивањем Париског споразума одређујемо будућност планете, показујући одговорност и спремност да предузмемо неопходне кораке. 

Природа нас никада није заваравала, заваравали смо сами себе. Будимо искрени, макар због своје деце, поштујмо себе тако што ћемо почети да поштујемо природу којој смо нанели довољно зла, планету Земљу која нам је на чување предата чистија и здравија... 

Хвала!