Tan2013-1-16_143952745_0(1).jpg

Вести

16.01.2013. - 17:56

Нема признања КиМ, остајемо на европском путу

БЕОГРАД - Председник Србије Томислав Николић поручио је данас, у разговору са дописницима страних медија, да Србија никада неће признати Косово, да је Резолуцијом о тој покрајини први пут јасно рекла шта жели и да остаје на европском путу.

Он је одлучно одбацио сваку могућност да Србија призна незвисност Косова:

"То би било кршење Устава, који ја никада не бих погазио", истакао је председник Србије.

 

Николић је такође рекао да Србија са пута ка ЕУ никада неће отићи сама, и да "одатле може да буде само отерана".

"Ако је то оно што ЕУ жели, онда нека каже 'нећемо вас'. Не мора да измишља услове", нагласио је Николић у разговору са дописницима неколико светских медија, које су највише интересовали приступ председника решавању косовског питања, односи у региону и приближавање ЕУ.

 

"Србија треба да испуни формлане услове из извештаја Европске комсије. Ја о другим условима не размишљам. Очекујем датум, пошто, у супротном, више никад никога у Србији не бисте могли да убедите да испуњава услове ЕУ, јер иза њих онда стоји још хрпа нових услова", указао је Николић.

 

Према његовим речима, неприхватљиво је да Косово добије столицу у Уједињеним нацијама.

"Када би то било прихватљиво, ја бих то написао у платформи и Резолуцији. Платформа предвиђа да Србија никад не призна незавност Косова, а ако не призна, онда такозвано Косово неће имати столицу у УН", рекао је Николић.

 

На питање Би-БИ-Си-ја (ББЦ) каква је разлика између разговора са приштинским властима и признавања државности Косова, Николић је рекао да је "такозвано Косово члан многих међународних организација, банака...могу да буду европски регион, немамо ништа против тога", али нема говора о признавању.

Он је додао да се кроз платформу о Косову Србија сагласила с тим да на делу територије српска власт више нема никаквог утицаја.

"Та платофрма је и албанска реалност. Шта би друго Србија могла да прелдожи, шта би још Албанци могли да траже? Не знам шта више од тога осим независности. Од данас па много година и векова Србија неће признати независност Косова и нико нема право да је на то притиска", казао је Николић.

 

Односи Београда и севера Косова, додао је председник, биће онакви како то жели Београд, јер "Влада Србије води рачуна о интересима грађана у свим деловима земље и не може да издваја неке и испуњава жеље неких политичких вођа"

 

Упитан о споменику погинулим припадницима ОВПБМ у центру Прешева, Николић је рекао да би најбоље било да га заједно уклоне Срби и Албанци.

"Било би добро да Срби и Албанци заједно одреде где може да стоји. Онако, у центру, са именима људи, који су убијали представнике власти, полицију и невине грађане, то ниједна држава не би трпела и не би оволико дуго", казао је Николић.

 

Стране дописнике посебно су занимали односи са земљама балканског региона, а Николић је истакао да би, када је реч о односима са Хрватском, било боље да су се прво састали председници тих држава, јер би то "означило почетак добрих односа".

 

Када је реч о односима са БиХ, он је поручио да је члан Председништва из редова бошњачког народа Бакир Изетбеговић "добродошао и као гост и као домаћин" и да само треба да каже датум да би се догодио њихов сусрет.

 

Говорећи о Црној Гори, где путује у петак, председник Србије је рекао да ће се посебно усредредити на то да представници српске заједнице не буду увек у опозицији,већ да учествују у одлучивању о томе како ће се лечити, образовати...

 

Он је најавио и одлазак у Турску, почетком фербуара, где ће, како је рекао, изнети предлог за турске инвестицију у Србију, али и отворено изнети став о наговештајима да Турска намерава да промовише у свету независност Косова.

 

Он се осврнуо и на почетак обележавања годишњице Миланског едикта, рекавши да је као копредседавајући манифесетације позвао представника римокатоличке и потестантске цркве, да заједно са патријархом српским Иринејом говоре на отварању, у општехришћанском духу прославе.

 

О потенцијалном доласку папе у Србију Николић је рекао да је то питање односа двеју цркава и да ће се, оног тренутка када СПЦ одлучи да папа треба да дође у Србију, понудити да буде својеврсни домаћин те посете.

 

Разговору са председником Србије присуствовали су дописници агенција Ројтерс, АП, АФП, Анадолија, Анса, телевизије ОРФ, Алџазира и ББЦ, као и портала СЕтимес.

 

Срби и Албанци да одреде где споменик може да буде

 

Николић је изјавио да би Срби и Албанци требало заједнички да одреде где би у Прешеву требало да стоји споменик бившим припадницима ОВПМБ и поручио да то што се дешава са спомеником не би трпела ни једна држава.

 

"Срби и Албанци треба заједно да одреде где споменик може да стоји. Овако у центру града, са именима људи који су убијали представнике власти, политицију и невине грађане - то ни једна држава не би трпела и ни једна не би трпела тако дуго као Србија. Али Србија је сада на скринингу", рекао је Николић.

 

Председник Србије је додао да Албанци знају да Србија много очекује од марта и јуна ове године, када треба да се донесе одлука о даљем напредовању Србије ка ЕУ, и да сада провоцирају.

"Албанци покушавају да испоровоцирају Србе да им сруше споменик, како би могли да кажу да су им права угрожена", указао је Николић који је одбацио свако поређене са српским споменицима на Косову и Метохији.

"Оно што вреди на Косову и што представља културну баштину света подигнуто је пре доласка Албанаца. Не могу се поредити споменици", казао је Николић.

 

Јосиповић избегава сусрет, треба да помиримо народе

 

 

Николић сматра да је пре сусрета двојице премијера требало да се он састане с хрватским председником, каже да му због хрватске тужбе за геноцид посета Зорана Милановића Београду не делује искрено и поручује да је политичарима најлакше да седну и ручају заједно, али да је њихов посао да најпре помире народ.

 

"Ако је Хрватска поднела тужбу против Србије за геноцид како онда председник владе Хрватске долази у пријатељску посету Србији. Неко ту није искрен. Или они знају да нисмо починили геноцид или посета није искрено пријатељска", казао је Николић.

 

Он је додао и да сматра да је најпре требало да се он сретне са хрватским председником Ивом Јоспиовићем, па тек онда да дође до сусрета два премијера, јер би то означило да се кренуло ка успостављању добрих односа.

 

"Не знам зашто то Јосиповић избегава", рекао је Николић и додао:

"Најлакше је да седнемо и да ручамо заједно, али пре тога треба да помиримо народе. Политичари се лако свађају и лако мире, али судбину сноси народ", истакао је српски председник.

 

Он је додао да му се чини и да Хрватска покушава да мирно уплови у ЕУ без противљења Србије, док истовремено за њу има још много нерешених питања.

"Заиста постоје питања која Хрватска није решила и због којих би српско противљење могло да представља проблем за чланство те земље у ЕУ", казао је Николић и поменуо нека од тих питања, попут питања прогнаних Срба, њихове имовине и друга.

 

"Ако је то демократска држава онда то треба и да докаже", поручио је Николић и додао да "све треба расчистити".

 

Николић: Прослава Миланског едикта општехришћански јубилеј

 

Николић је поручио да обележавање 1700. годишњице од донешења Миланског едикта, које се од сутра обележава у Србији, има општехришћански дух.

 

"Србија има част да буде домаћин 1700. годишњице од Миланског едикта", рекао је Николић указујући да је на територији Србије, поред цара Константина који је и донео Милански едикт и омогућио слободно исповедање хришћанства, рођено још 16 или 17 царева.

 

"О томе се мало зна у свету, као што се мало зна о свему добром што долази из Србије", констатовао је Николић, приликом разговора са страним новинарима.

 

Наводећи да је копредседавајући обалажавања годишњице, Николић је рекао да је предвивдео да, уз патријарска Иринеја, учествују и папски нунције из Београда и представници протестантске цркве.

"То је знак да је се ради о општехришћанском јубилеју", казао је Николић.

Председник Србије је додао да су и исламске организације у Србији прихватиле да финансирају једну од манифестација.

 

Упитан о могућности доласка папе, Николић је рекао да не одлучује о томе и да је то питање односа две цркве, али да ће, када СПЦ донесе одлуку о његовом доласку, бити својеврсни домаћин те посете.

"Цркве се лако посвађају а тешко мире, приметио је Николић.

 

Срби у Црној Гори треба да одлучују како ће живети

 

Николић је изјавио да је време да српски народ у Црној Гори коначно престане да буде опозиција и да почне да одлучује о томе како ће живети.

 

"Као што овде инсистирам на томе да сви представници мањинских заједница и народа буду у власти и директно одлучују о томе како ће њихов народ да живи, на ту тему разговарам и са представницима власти и Срба у Црној Гори да једном коначно српски народ престане да буде опозиција у својој држави, а та држава постоји и чланица је УН, зове се Црна Гора", рекао је Николић уочи посете Подгорици у петак.

 

Он је у разговору са новинарима страних медија истакао да није сагласан сам тим да Срби у Црној Гори само зато што су Срби буду у опозицији.

 

Према његовим речима, они треба да одлучују како ће се школовати, лечити , очувати традицију...

"Тврдоглавим инсистирањем на томе да странке које представљају Србе у Црној Гори остану опозиција то не може да се постигне", истакао је Николић.

 

Николић је рекао да се обавезао да Србија и Црна Гора за време његовог мандата успоставе изванредне односе, да Црна Гора реши питање српске националне заједнице и да српска национална заједница реши своје питање у Црној Гори.

Подели

Питајте председника

Ваша питања можете послати путем поште на адресу:

ГЕНЕРАЛНИ СЕКРЕТАРИЈАТ
ПРЕДСЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ

(Питајте председника) улица Андрићев венац 1
11 000 БЕОГРАД

Или путем електронске поште:

predstavkegradjana@predsednik.rs

Ради достављања одговора, молимо Вас да приликом обраћања доставите контакт податке (име, презиме, град/општина, адреса, имејл адреса/контакт телефон).