17.01.2013

Србија и данас живи по принципима Миланског едикта

НИШ - Патријарх српски Иринеј и председник Србије Томислав Николић прогласили су 2013. годином обележавања 1700 година од Миланског едикта с поруком председника да Србија и данас живи по принципима тог документа.

"Србији је част што се ова година светкује у нашој земљи. Србија и данас живи по принципима Миланског едикта... Њени грађани имају загарантовану слободу вероисповести или право да следе и верују без узнемиривања", поручио је Николић, у препуној сали Народног позоришта у Нишу где је одржана прва свечаност поводом обележавања 1700 година Миланског едикта.

 

Цитирајући делове Миланског едикта, Николић је рекао да су поруке цара Константина актуелне и свевременске и да их ми промовишемо као опште вредности чија принципијелност и хуманост, на понос човечанства, остају кроз векове - као путокази и као луч.

 

Председник је рекао да пред словима Миланског едикта свако треба да одговори на питање "да ли је довољно толерантан".

"У том својеврсном закону о равноправности хришћанске вере препознајемо основе људских права и слобода уопште које су и данас актуелне - слобода избора вере, право човека да је следи и да верује без узнемиравања. Пред словима Миланског едикта нека свако, без обзира да ли Господу служи као пастир или верник и да ли је уопште верујући, макар у себи одговори - да ли сам довољно толерантан", навео је Николић.

 

Патријарх Иринеј поручио је да је захваљујући цару Константину, његовим следбеницима и њиховим делима Србија била, али и данас јесте, органски део оне Европе која се поноси хришћанским наслеђем, слободом и високим културним достигнућима.

"Ово славље вечерас у Нишу и сва друга која ће бити у овом граду, али и у Београду и другим местима у току године, помоћи ће нам да се речи Миланског едикта и данас, након 1700 година, чују и зазвуче савремено, јер су нажалост, савремени и прогони и страдања широм света, у нашем суседству, па и код нас, а нарочито на Косову и Метохији", рекао је патријарх.

 

Патријах је истакао да је протекло време од 1700 година, што је, како је рекао, гаранција да нико данас не треба да се плаши "наше свете Цркве, јер је она управо надахнута едиктом, истрајна у неугрожавању било чије слободе вере и савести".

 

 

Истакавши да је пред нама велики догађај, патријарх је рекао да је то и прилика да се после много векова упитамо:

"Шта је тај акт значио за Цркву Христову, после три века прогона хришћана у Римској империји због тога што су проповедали благу вест Светог Јеванђеља и сведочили Христа Васкрслога и што се нису уклапали у слику и поредак обоготворених императора."

 

Он је поручио и да је Милански едикт општељудска и општецивилизацијска тековина актуелна у сваком времену, па и у овом нашем.