Filigranskim nitima ka večnosti

Kandila, kadionice, panagije, naprsni, ručni, prestoni i nagrudni krstovi, medaljoni, okovi Jevanđelja i ikona, žezla, putiri, crkvene utvari i sasude, čiraci, lanci, kivoti, ali i naušnice, prstenje, narukvice, broševi, privesci, naliv pera, čuvarkuće za vaskršnja jaja... umetnički predmeti od najfinijeg srebra, izrađeni u duhu stare tradicije prizrenskih majstora, samo su neki od predmeta koje u svojoj filigransko-kujundžijskoj radionici za izradu umetničkih dela od plemenitih metala „Filigran Pokimica“ stvara Kraljevčanin Goran Ristović, svetski priznat i poznat filigranista.

 

Goran Ristović, koji je potpuno obnovio stari vid umetnosti, kod nas još sedamdesetih godina prošlog veka zaboravljen, po osnovnoj profesiji je orijentalista. Član je Udruženja prevodilaca Srbije i Udruženja primenjenih umetnika Rusije. Profesionalno se bavio prevođenjem, a karijeru je ostvario i u međunarodnoj kompaniji. Umetničkim radom se aktivno bavi gotovo dve decenije. Kako kaže, smatrao je da ono čime se bavi nije ono najbolje što može da da. Izabravši filigran kao način života, a u neposrednoj blizini srednjovekovnih manastira Žiče i Studenice, imao je priliku da devastirane predmete restaurira. Sedam-osam godina je paralelno radio u firmi, a kod kuće, noću, filigran, da bi najzad odlučio da napusti sigurnost stalnog zaposlenja i rukovodećeg mesta i potpuno se posveti filigranu.

 

Ristović je uvršten u monografiju Muzeja Filigran iz Italije među deset najboljih živih majstora filigrana na planeti. Njegove radove odlikuje vrhunska veština ručnog, umetničkog rada u staroj, filigranskoj. Svi predmeti su unikatni, ručno rađeni, a neka od ovih remek-dela srpske filigranske umetnosti nalaze se u najznačajnijim pravoslavnim hramovima širom sveta, poput šest srebrnih filigranskih kandila iznad Vitlejemskih zvezda u Crkvi Hristovog rođenja. Radovi mu se mogu sresti i u Rusiji, Gruziji, Ukrajini, Bugarskoj, Rumuniji, Grčkoj, Egiptu, Americi, Francuskoj, Italiji, Južnoj Americi, Japanu...

 

Učestvovao je na „Sedmom međunarodnom festivalu nematerijalnog kulturnog nasleđa“ u Kini, u organizaciji Ministarstva kulture i turizma Narodne Republike Kine, Regionalne narodne vlade Sečuana, Uneska i Kineske nacionalne komisije za Unesko, s ciljem da se filigran, element sa nacionalne liste nematerijalnog kulturnog nasleđa, uvrsti u listu nematerijalnih kulturnih dobara Uneska.

 

Na predlog Ekspertske komisije za crkvenu umetnost, arhitekturu i restauraciju Moskovske patrijaršije, Ristović je jedan od dvadesetorice pravoslavnih umetnika koji su dobili diplomu Moskovske patrijaršije za visoka dostignuća u crkvenom umetničkom zlatarstvu.

 

Ristović, „arhitekta srebrnog sveta“, čije su „rukotvorine vođene okom i srcem“ - kako su ga opisivali – izlagao je u kraljevačkom Narodnom muzeju, Galeriji RTS-a, koja mu je posvetila i dve emisije – iz serijala „Kvadratura kruga“ i „Od zlata jabuka“. Imao je samostalnu izložbu „Filigranske veze“ u Regionalnom muzeju u Velikom Trnovu, ustanovi koja se stara o Hramu u kome je sahranjen Rastko Nemanjić, Sveti Sava.

 

U Manakovoj kući u Beogradu je izlagao 15 eksponata sa, uglavnom, Kosova i Metohije - prestone krstove većeg formata koji, na izvestan način, prikazuju i dokazuju naše trajanje na ovim prostorima i održavaju kontinuitet iz starih vremena u ovoj tehnici umetničkog zlatarstva.

 

Za filigran se zainteresovao zahvaljujući svom tastu, tako da očekuje budućeg zeta da ga nasledi, ali nastoji i da mlade ljude upozna sa ovim retkim zanatom kako bi ga i budućnost zapamtila, budući da je, prema njegovim rečima, „tehnika izrade filigrana prelepa mentalna vežba koja vas navodi na to da koristite posebnu logiku i način razmišljanja i poseduje divnu vezu sa samom prirodom čoaveka. Ta lepršavost ljudskog uma odražava se u lepoti i lepršavosti samog filigrana“.