Fotografija je sekund u koji stane cela priča

Fotografija ratnog veterana invalida koji je u hladovini letnje zapare, obasjan očajem, skinuo proteze, bila je fotografija godine Večernjih novosti, a fotografija Velimira Ilića u zagrljaju Milutina Mrkonjića na Saboru u Guči donela mu je najveće priznanje, nagradu Laza Kostić Udruženja novinara Srbije. I još mnogo priča nastalih u sekundi u kojoj nastaje fotografija. Koliko je sekunda bila prava govore brojne nagrade koje je užički fotoreporter Dragan Karadarević dobio za svoje fotografije.

 

A, ovaj ekonomski tehničar, počeo je slučajno da se bavi fotografisanjem.

 

Deda ga je sa 18 godina odveo na utakmicu odbojkašica Jedinstva, on poneo očev fotoaparat “mamia “ i zabeležio šta se dešavalo na terenu. Kada su neke od tih fotografija završile na naslovim stranama Užičke nedelje, sve je krenulo u tom pravcu.

 

Učio je zanat od iskusnog užičkog fotoreportera Miloša Cvetkovića od koga je naučio i reportažnu fotografiju, koje više – nažalost - nema, kaže Kardarović.

 

“Smatram da dobrog fotoreportera ne čini samo dobar aparat. Potrebno je imati osećaj za pravi momenat, dobro oko i mirnu ruku. I mora mnogo da učiš”, priča Dragan Karadarević.

 

A on je mnogo učio što mu je otvorilo vrata posle lokalnih i nacionalnih medija. Radio je između ostalog za Sportski žurnal, Sport, Tempo, Večernje novosti, Betu, ali i strane agencije Rojters, EPA, AP.

Prvu nagradu dobio je za i danas njegovu omiljenu fotografiju sa fudbalske utakmice kadeta Slobode.

 

“Iako je sportska fotografija najteža grana fotografije, meni je pored ulične, životne fotografije, omiljena. Ona mi je kompenzacija za sport kojim iz zdravstvenih razloga nisam mogao da se bavim. Obožavam auto sport .Pratim automobilistu Milovana Vesnića na trkama, a voleo bih da budem u prilici da fotografišem i trke Formule 1. Posebno sam ponosan što sam dok sam radio za Sport išao u Beograd na velike utakmice da, po pozivu urednika, fotografišem za naslovnu stranu”, ističe Karadarević.

 

Imao je i privilegiju da fotografiše velike holivudske zvezde koje dolaze na Kustendorf.

 

“Sa njima imam samo pozitivna iskustva. Džoni Dep je, na primer, izuzetno harizmatičan, duhovit, pristupačan. Mada, Kustendorf je retka prilika za nas iz unutrašnjosti da prisustvujemo takvim događajima. Obično se veliki događaji dešavaju u velikim gradovima i zato je meni možda i teže da se izborim kvalitetom za dobru fotografiju. A dešavalo se da imamo i po 10 naslovnih strana mesečno u Večernjim novostima, što je izuzetno za fotografa iz unutrašnjosti”, kaže Karadarević.

 

Fotografija je njegov život preko 20 godina i bez fotoaparata, kaže u šali, samo spava.

 

“Uvek ga nosim sa sobom jer nikad se ne zna kada možeš napraviti dobru fotografiju”.

 

Dragan poslednjih pet godina radi kao fotograf u Narodnom muzeju u Užicu, što je takođe novi izazov za njega i nova vrsta fotografije.

 

Želja mu je da fotografiše Svetsko prvenstvo i Olimpijadu. Većinu drugih je ostvario.