Mladi Nišlija slikama osvojio Kinu

Ilija je već nekoliko godina u Kini, u Šangaju, gde radi kao predavač i saradnik za bilingvalnu nastavu pri departmanu za prirodne nauke „Far Ist Instituta“. Njegov talenat je nesporan pa su njegove slike osvojile simpatije i građana ove zemlje na Dalekom Istoku.

 

Iliju je dolazak u Kinu, na neki način, vratio slikarstvu i dao mu je priliku da se njime bavi mnogo ozbiljnije i da pokuša da nadomesti sve ono za šta ranije nije bilo vremena, ili, kako ističe, razumevanja.

U Kini je za nekoliko godina uspeo da poboljša svoju tehniku, ali i da se direktno afirmiše.

 

Ilija slike mahom radi u tehnici ulje na platnu ili akril. Njegov pravac je realizam a njegovo slikarstvo satkano od tema koje prikazuju njegova divljenja, a svakako najveće je – život. Umetnost doživljava kao saradnju između Boga i samog umetnika. Zato njegova najveća inspiracija leži u motivima poput tradicije, hrišćanstva ili jednostavno u ljudima. Živeći daleko od naše zemlje, shvatio je kolika je širina i bogatstvo naše kulture, posebno nošnji naših istočnih ili južnih krajeva.

 

Ukoliko ne radi na projektu u domenu posla, gde je u kontaktu sa mladim, darovitim i jako pozitivnim ljudima, posvećen je učenju kineskog, koji mu je, osim engleskog, radni jezik, kao i obavezama oko mastera. Trenutno je posvećen i učešću na EKSPO Međunarodne industrije i umetnosti koji se održava u Šangaju 2023. godine.

 

Ilija Fonlamov Francisković zapažen je i na polju književnog stvaralaštva sa tri „Vukove nagrade“, istoimene zadužbine iz Beograda. Dobitnik je i međunarodne nagrade za poeziju „Venac-Vijenac-Venec“ 2016. godine.

 

Rođen je u Nišu u porodici folksdojčersko-srpskog porekla, koja se krajem 17. veka doselila u Banat, a kasnije u Niš. Sa slikarstvom se upoznao u šestoj godini, a ozbiljnije se njime bavi od svoje dvanaeste godine. Zbog svog stila, prilikom svog školovanja u Austriji, prozvan je reinkarnacijom nemačkog renesansnog slikara iz 16. veka Matijasa Grinevalda. Njemu se pripisuju i epiteti čuda od deteta i supertalenta, upravo zbog svojih godina, te činjenice da je počeo da stvara jako rano, ali i odsustva zvaničnog školovanja.

 

Pored slike „Carev edikt“ koju je naslikao sa sedamnaest godina u čast sedamnaest vekova Milanskog edikta, naslikao je i sliku „Jevrej i njegova vera“ u čast žrtava Holokausta u Nišu i Srbiji. Zbog talenta je dobio predloge da se usavšava na Bečkoj akademiji likovnih umetnosti, to jest Visokoj školi lepih i primenjenih umetnosti u Parizu. Najmlađi je i jedan od prvih umetnika iz Srbije čija dela procenjuje dve najrenomiranije nemačke i evropske aukcijske kuće, Nojmajster iz Minhena i aukcijska kuća Aukcionata iz Berlina.

 

Prilikom procena njegove tri slike: Evanđelist, Cvet Božiji i Vaskrsnuće Hristovo, pridobio je epitet princa evropskog slikarstva trenutne decenije.