Šumadijska oaza ljubavi prema prirodi

Na samom ulazu, šuma kedrova, borova i drugih drvenastih biljnih vrsta posetiocima Bašte dočarava kako je priroda neprikosnovena u svojoj raznolikosti i plemenitosti.

 

Ovaj kutak za odmor i uživanje je i naučno-nastavna baza i velika laboratorija na otvorenom, gde studenti sprovode svoje istraživanja koja im omogućavaju da o prirodi uče u samoj prirodi.

 

Rukovodilac Botaničke bašte je doc. dr Snežana Branković koja svojim entuzijazmom, predanim radom i posvećenošću pokazuje koliko je važno da očuvamo prirodu. Botanička bašta je posebna organizaciona celina Instituta za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Kragujevcu. Otvorena je 1997. godine, dok je proces njenog formiranja započeo 1992. godine. Suštinu Bašte čini njen biljni svet čiji su neizostavni pratioci određene životinjske vrste, pa se u Bašti nalazi i Hotel za insekte, Glistenjak za uzgoj kalifornijskih glista, kao i hranilice za veverice i kućice za ptice.

 

Pored terenske nastave, u Bašti se realizuju i edukativne radionice namenjene kako školskoj omladini, tako i građanima Kragujevca, turistima i ljubiteljima prirode. U krajoliku Bašte nalazi se i biblioteka na otvorenom, sa stručnom i literaturom namenjenoj deci.

 

Naša je privilegija da u samom srcu Šumadije imamo Botaničku baštu. Njena lepota i značaj je u tome što ona čuva klimatogene zajednice hrasta sladuna i cera, kazala je doc. dr Branković.

 

Nekada je šumadijski brdsko-planinski predeo bio prekriven šumama cera i sladuna od kojih je sada ostala samo trećina. Daljim antropogenim uticajem i pritiskom, šume nestaju, tako da je ovaj mali krajolik veoma važan da očuvamo te zajednice hrastova. U Bašti imamo i lovor-višnju, jorgovan, kao i stare i ugrožene vrste naših krušaka i jabuka. Mi donosimo i druge retke, ugrožene i nezaštićene vrste, a zatim ih u Bašti gajimo, razmnožavamo, prikazujemo našim posetiocima i pokazujemo raznovrsnost prirode koju imamo u našoj lepoj zemlji Srbiji. Umnožavajući biljke, vraćamo ih u njihova prirodna staništa i na taj način ih ostavljamo budućim pokolenjima.

 

Ono što je nezaobilazno pri obilasku Bašte su njene endemične vrste, poput Pančićeve omorike, molike i srpskog kukureka. Divovske razmere topola, oraha i Vajmutovog bora očaravaju posetioce.

 

Nas koji radimo u Bašti inspiriše čisto srce, a dečja srca su najčistija, istakla je Snežana Branković. Naša Bašta živi u najsvetlijem obliku, jer ona jeste i treba da bude domaćin najmlađoj populaciji koja će u ovom krajoliku naučiti da voli, a da bi mogla da zavoli, najpre treba da upozna prirodu, da se s njom saživi kako bi znala da je čuva i da tu iskru ljubavi prenese drugim ljudima.

 

Botanička bašta u Kragujevcu je blistav primer kako se razvija i neguje ekološka kultura najšire populacije. Ona je i veran podsetnik da smo mi deo prirode koja nam daje da budemo osobeni, ali i pažljivi prema njenoj raznovrsnosti.