Uspeh „zlatne lule“ sa juga Srbije

Najbolje iz Srbije

09.06.2021. - 09:30

Uspeh „zlatne lule“ sa juga Srbije

Destilerija „Mitić“, smeštena na krajnjem jugu Srbije - u selu Ristovac nadomak Vranja, poslednjih godina svojim proizvodima sa oznakom ,,Zlatna lula'' osvojila je mnogobrojne ljubitelje dobrog pića

Tradicija proizvodnje rakije u našoj porodici postoji već decenijama, jer ju je peklo već pet generacija Mitića, priča Slobodan, vlasnik Destilerije. Da je tako, svedoče stare fotografije, ali i usmeno predanje koje se prenosilo s kolena na koleno.
 
Uspeh „zlatne lule“ sa juga Srbije

Privatna arhiva

Naš pradeda, gazda Mita, po kome nosimo prezime Mitić, po završetku sezone pečenja rakije, odlagao je lulu sa kazana u podrum i govorio svojim ukućanima: ,,Deco, zlatna je ovo lula, čuvala nas je u najtežim vremenima, čuvajte i vi nju kada dođu bolji dani.” Deda je bio građevinski preduzimač, otac je radio u banci, ali su svake jeseni pekli rakiju na malim kazanima od sopstvenog voća. To su bili nezaboravni dani druženja uz kazan, uz prelepe priče do duboko u noć, mirise šljiva i vatre, prve rakije. Za nas, decu iz grada, to su lepe uspomene na detinjstvo, seća se Slobodan Mitić.
 
Uspeh „zlatne lule“ sa juga Srbije

Privatna arhiva

Kao student Ekonomskog fakulteta u Nišu privodeći školovanje kraju, razmišljao je čime bi mogao da se bavi i pametno iskoristi stečeno znanje. Tako je i došao na ideju da pokrene proizvodnju rakije, malo veću od postojeće. Najpre je obavio istraživanje tržišta, izradio biznis plan i 2007. godine počeo sa sadnjom voćnjaka i nabavkom opreme. Porodično okupljeni oko realizacije ideje, Mitići su najpre tri godine radili kao poljoprivredno gazdinstvo, da bi se 2010. godine odlučili za naredni korak, zvanično registrovanje Destilerije. Sve nakon toga je istorija…
 
Uspeh „zlatne lule“ sa juga Srbije

Privatna arhiva

Po rečima Slobodana Mitića, kapaciteti Destilerije ,,Mitić“ su četiri bakarna kazana ručne izrade, zapremine po 350 litara i veliki broj buradi za fermentaciju, kao i drvenih buradi za odležavanje destilata. Zavisno od količine voća, trenutni kapacitet gotovog proizvoda iznosi i do 20.000 litara rakije. Za proizvodnju rakije koriste voće iz sopstvenih voćnjaka, ukoliko je godina rodna svojim prinosima pokrivaju od 30 do 50 procenata proizvodnje, a ostalo potrebno voće kupuju u Blacu koje je najveći šljivarski kraj u Srbiji, kao i u selima iz okoline Ristovca. Sve zavisi od toga u kom kraju je rodilo voće i kojeg je kvaliteta. Količina proizvoda nikada nije ista i zavisi od toga koliko je godina bila rodna.
 
Destilerija ,,Mitić“ trenutno proizvodi rakiju od šljiva, jabuka i krušaka, a plan je da u narednim godinama proširi asortiman. Takođe, jedan od prioriteta je i konstantan rad na održavanju i poboljšanju kvaliteta rakija koje su u ponudi.
 
Proizvode plasiramo na više načina: trgovinama, restoranima, sakupljamo količinu za izvoz i pakujemo za mnogobrojne poznate firme iz naše zemlje. Neretko, po želji kupca, pakujemo rakiju i sa njihovim logom i etiketom, koje oni potom poklanjaju svojim poslovnim partnerima i saradnicima. Što se tiče plasmana u zemlje regiona, one su nam blizu i nije nikakav problem doći do njihovog tržišta. Mi sanjamo velike snove i želimo da naši proizvodi stignu do najudaljenijih mesta na planeti. Krajem 2012. godine bili smo među prvim destilerijama iz Srbije koja je izvezla 4.000 boca u Kinu, ali zbog nedostatka ogromne količine rakije za kojom je bila potražnja, prekinuli smo taj izvoz. Ipak, smo mi porodična destilerija ograničenog kapaciteta, a porudžbine su u brojevima bile prevelike za nas. Rakija ,,Zlatna lula“ se pila na žurkama u Seulu u Južnoj Koreji, na izletima u Sidneju u Australiji i Velingtonu na Novom Zelandu, na Maldivima, ispred zgrade predsednika Kube u Havani, u Kanadi, Americi, kao i u mnogim evropskim zemljama. To je najlepši deo ovog posla, da vaš proizvod, ručno upakovan u malom pogonu u selu pored Vranja, dospe do najudaljenijih krajeva naše planete, naglašava Slobodan Mitić. Destilerija ,,Mitić“ je sa svojim proizvodima bila prisutna na mnogobrojnim sajmovima u okruženju: u Sloveniji, Grčkoj, Bugarskoj, Austriji, kao i na sajmovima u zemlji. Vremenom su došli do situacije da im je celokupna proizvodnja bila rezervisana za stalne klijente, sve je bilo unapred rezervisano, pa su tako i usporili sa reklamiranjem i učešćem na sajamskim manifestacijama.
 
Uspeh „zlatne lule“ sa juga Srbije

Privatna arhiva

Za 10 godina postojanja osvojili smo brojne nagrade na mnogim takmičenjima, ali ako moramo izdvojiti neku, neka to bude prva zlatna medalja iz 2013.godine na takmičenju u Petrovcu gde smo u velikoj konkurenciji prvi put osvojili prvo mesto. Takođe, veoma su nam bitne mnogobrojne zahvalnice od poslovnih partnera i raznih udruženja za odličnu saradnju i uzajamnu pomoć. Najveće nagrade su nam ipak pohvale klijenata kao i dobronamerne kritike u cilju poboljšanja poslovanja, kaže Slobodan.
 
Uspeh „zlatne lule“ sa juga Srbije

Privatna arhiva

Celokupnu opremu i zasade podigli su sopstvenim sredstvima. Poslednjih par godina, iz Ministarstva poljoprivrede su shvatili da je rakija jedan od najvećih brendova zemlje i sada se daju određene subvencije pa se može primetiti da se veliki broj ljudi odlučuje na otvaranje destilerija i proizvodnju rakija od voća. ,,Mi smo članovi ,,Udruženja proizvođača rakije Južna Srbija” kao i ,,Saveza Rakije Srbije” gde se nalazi 60 najboljih Srpskih destilerija. Sa Privrednom komorom Srbije od samog početka imamo odličnu saradnju i to sa Kancelarijom u Vranju,“ kaže Slobodan Mitić.
 
Uspeh „zlatne lule“ sa juga Srbije

Privatna arhiva

Destilerija ,,Mitić“ ima velike planove za budućnost. Iako ih ne zanima masovna proizvodnja, jer bi to već značilo industrijsku proizvodnju, Mitići će pokušati da ostanu na ovom nivou, uz svakodnevno poboljšanje kvaliteta. Planovi su vezani za izvoz u inostranstvo, a želja je da ovaj posao rade i narednih pet generacija njihove porodice. Slobodan Mitić i njegov brat Milan poručuju mladim ljudima da ne odustaju tek tako od svojih ideja i vizija. Kažu da je za uspeh ponekad neophodan i rizik, ali i podrška pre svega porodice, a potom i okruženja. Oni su se nakon školovanja vratili u svoj grad, formirali porodice i stečeno fakultetsko znanje unovčili kroz sopstveni biznis.
 
Treba samo vredno raditi i verovati i uspeh neće izostati, poručuju Mitići.
Podeli

Pitajte predsednika

Vaša pitanja možete poslati putem pošte na adresu:

GENERALNI SEKRETARIJAT
PREDSEDNIKA REPUBLIKE

(Pitajte predsednika) ulica Andrićev venac 1
11 000 BEOGRAD

Ili putem elektronske pošte:

predstavkegradjana@predsednik.rs

Radi dostavljanja odgovora, molimo Vas da prilikom obraćanja dostavite kontakt podatke (ime, prezime, grad/opština, adresa, imejl adresa/kontakt telefon).