Želja i upornost su sve što je potrebno za pobedu

Šampion iz Kragujevca ima 22 godine i već ima svoju porodicu. S obzirom na to da njegova supruga ima 18 godina, a ćerkica Dušica tek sedam meseci, Sloba brine o njihovoj egzistenciji.

 

„Uglavnom se snalazim. Radim sezonske poslove kao što su branje malina i građevinski radovi. Dešavalo mi se da sa skele odem pravo u ring i pobedim“!

 

Sport mi ne dozvoljava da se vežem za neki posao. Ako želite da budete vrhunski sportista i ostvarujete rezultate, morate da se u potpunosti fokusirate na treninge. Sa stalnim poslom i fiksnim radnim vremenom to jednostavno nije moguće.

 

Sloba je počeo da trenira boks kada je imao 12 godina.

 

„Tada sam bio „Bucko“, a tako su me i zvali. U boksu su mi bili svi – moj ujak, stric, teča i deda, koji je bio bokser i trener. Otišao sam na trening samo da bih skinuo kilažu, ali sam odmah zavoleo boks“.

 

Nije ga nimalo obeshrabrilo što u početku niko nije želeo da ga trenira, jer su svi mislili da Sloba nema talenta za boks.

 

„Dali bi mi vijaču da je preskačem. Tri godine mi treneri nisu dali ni da udarim u džak! Samo vijača, trčanje, vijača, ali to je učvrstilo moju odluku da budem šampion. Bio sam mnogo uporan i sada znam da je upornost nešto što najviše vredi u životu“.

 

Slobodan Jovanović je imao 15 godina kada je boksovao prvi meč u juniorskoj konkurenciji.

 

„To je bilo Šumadijsko kolo. Pobediti u prvom meču je nešto što se ne može rečima opisati. Znao sam da je to prekretnica i da od tog trenutka više ništa neće biti isto“.

 

Poslednje dve godine Sloba trenira u BK „Lukač“, a svog trenera Vojislava Lukačevića zove „ćale“.

 

„Mom treneru dugujem mnogo, jer je on najviše od svih verovao u mene. Mi smo porodica, on brine o meni i dogovoramo se u vezi sa svim. Trener me je naučio da boks ima svoj stil i eleganciju. Boks vam omogući i da imate čvrstu kontrolu nad sobom. Osim fizičke snage, daje vam mentalnu snagu da savladate protivnika, ali i samog sebe, što je najteže“.

 

S nepunih 18 godina, na Državnom prvenstvu 2018, Sloba je, kako kaže, pretukao sve seniore reprezentativce u teškoj kategoriji.

 

„Na tom takmičenju sam u polufinalu klasičnim nokautom u drugoj rundi pobedio jednog momka, koji je tada imao 30 godina“.

 

Nakon ovog takmičenja dobio je stipendiju od Olimpijskog komiteta Srbije i postao član reprezentacije. Sloba se uvek odazvao na sve pripreme i ističe da mu se nije dogodilo da propusti trening, kao i da ne oseća strah pred meč.

 

„Osećam pozitivnu tremu, a moj trener kaže da je odlika pravih boraca i šampiona da strah pretvore u snagu.

 

Sebe vidi na nekom velikom takmičenju i o tome sanja.

 

„Nadam se da ću imati uslova da odem na takmičenje evropskog ili svetskog ranga. To je moja najveća želja, a ja sam pokazao da su želja i upornost sve što je potrebno za pobedu“.