Govor predsednika Nikolića na otvaranju Generalnog konzulata Srbije u Sankt Peterburgu

Uvaženi predstavnici Vlade Ruske federacije, Poštovani gubernatore Drozdenko i zvaničnici Vlade Sankt Peterburga, Gospodine generale Kartapalov, Poštovani Genadij Nikolaevič, Vaša preosveštenstva, Vaša ekselencije, Dragi prijatelji, Braćo i sestre,

Danas otvaramo Generalni konzulat Republike Srbije u Sankt Perburgu na čelu sa Genadijem Timčenkom, počasnim Generalnim konzulom. Ugrađujemo nove bisere u nisku započetu u dalekoj prošlosti, ostavljamo trag našeg doba, dodajemo novu kariku neraskidivom lancu bratstva i prijateljstva koje naši narodi i države vekovima neguju.
Zahvalni smo Genadiju Nikolaeviču Timčenku koji je nesebično i posvećeno, s ljubavlju učinio sve da bismo danas svečano i ponosno predali ovo zdanje našim bratskim narodima.

Zašto Sankt Peterburg?
Za svaku državu bilo je i ostaje pitanje časti i prestiža da bude predstavljena u ovom gradu. Srbija je već od 1879. godine i u vreme carske Rusije imala svoje stalno poslanstvo u Sankt Peterburgu. Otvaranjem Konzulata, još jednom svedočimo smisao i značaj savremenog strateškog partnerstva Srbije i Rusije. Istovremeno, učvršćujemo i sjajnu istorijsku vertikalu duhovne i kulturne bliskosti koju kao nasleđe sinova iz iste porodice vekovima prenosimo sa generacije na generaciju. Svaka generacija je dužna da tom nasleđu doda nešto što je povesno slovo njenog doba. Od danas, to dragoceno viševekovno zaveštanje postaje bogatije za ovo zdanje, ovu instituciju.
Prilika je da se na ovom mestu setimo tek nekih Srba koji su, naročito od 18. veka, kao diplomate, oficiri ili profesori dali svoj doprinos slavi i snazi Ruske imperije.

Grof Sava Vladislavić Raguzinski došao je u Rusiju 1702. godine, predstavljajući se kao trgovac. Bio je jedan od najbližih saradnika Petra Velikog, razvijao je rusku diplomatiiju, tvorac je Međunarodnog sporazuma o razgraničenju između Rusije i Kine iz 1728. godine.
Petru Velikom dovodi Etiopljanina Abrahama Hanibala, pradedu Aleksandra Puškina.
Sava je u Rusiju iz Hercegovine doveo i Mihajla Miloradovića, čiji će praunuk istog imena postati ruski heroj u ratovima protiv Napoleona i gubernator Sankt Peterburga.
Teodor Janković Mirijevski, koji je došao na poziv carice Katarine II, bio je jedan od osnivača Ministarstva prosvete carske Rusije, bio je i član Ruske akademije nauka, kao i profesor Atanasije Stojković.
Razume se, i danas su velika imena, naši savremenici, nastavili ovu tradiciju članstvima u Srpskoj i Ruskoj akademiji nauka i umetnosti.

Svakog devetog maja veličanstvena vojna parada na Crvenom trgu počinje otkucajem i zvonima sa Kremaljskog sata. Srpski monah Lazar je 1404. godine, na poziv Velikog kneza Vasilija Dmitrijeviča, došao u Rusiju i napravio ovaj sat na vratima Kremlja. Sat je radio 217 godina bez prekida i popravke. Tako je dva stoleća pre Švajcaraca, Lazar Srbin Hilandarac u Rusiji napravio prvi javni mehanički sat na svetu.

Zato sam poželeo da ovom prostoru poklonim portrete Save Vladislavića, Mihaila Miloradoviča i gravuru na kojoj Lazar Srbin gradi Kremaljski sat.

Dame i gospodo,

Srbija i srpski narod ne zaboravljaju viševekovnu pomoć carske Rusije srpskim crkvama i manastirima i borbi srpskog naroda za oslobođenje i ujedinjenje. Izložba koju smo priredili u čast otvaranja počasnog Generalnog konzulata tek je ilustracija niza zajedničkih istorijskih borbi srpskog i ruskog naroda kroz vekove.
Mnogi i danas gledaju s podozrenjem na tu sasvim prirodnu bliskost i saradnju.

Danas, na 140-u godišnjicu Srpsko-turskog rata, sećamo se više od 3000 ruskih dobrovoljaca i 650 oficira koji su došli da pomognu oslobođenju srpskog naroda. Predvodio ih je general Černjajev, lav od Taškenta, nosilac najvišeg stepena tada ustanovljenog Takovskog krsta. Među dobrovoljcima je poginuo i pukovnik Rajevski, alijas Vronski u romanu „Ana Karenjina“ Lava Tolstoja.
Jubilej je i bio povod da priredimo izložbu koja je pred nama i koja svedoči o pomoći Rusije Srbiji u borbi za oslobođenje.
Ruski car Nikolaj II Romanov stao je uz Srbe u odsudnom trenutku 1914. godine.
Na stogodišnjicu od početka Velikog rata, u centru Beograda postavljen je spomenik jedinstvenom ruskom caru, dar bratskog ruskog naroda Srbiji. Nema jutra, a da na tom monumentalnom spomeniku ne osvane cveće. Najzad, moja zemlja puna je zajedničkih humki srpskih i ruskih vojnika koji su u oba svetska rata ginuli jedan pored drugog za slobodu.
Juče smo u Beogradu otkrili bronzanu tablu sa nazivom ulice ruskom dvorskom carskom arhitekti i urbanisti Nikolaju Krasnovu, koji je svojim rešenjima i monumentalnim zdanjima zadužio Beograd i Srbiju. Danas otvaramo počasni Generalni konzulat Srbije u Sankt Peterburgu.
Sve su to delovi u mozaiku stoletne zajedničke freske srpskog i ruskog naroda.

Dragi prijatelji,
Iskušenja koja danas stoje pred nama nisu manja od onih pred kojima su stajali naši veliki i mudri prethodnici, junački preci. Samo pitanje: kolika je cena slobode, ne postavljajte Srbima i Rusima. Mnogo života smo izgubili da bismo živeli slobodni i u miru, znamo njegovu istinsku vrednost i posvećeni smo njegovom očuvanju. Iskreno verujemo da ovaj naš savremeni svet, prožet različitim vidovima integracija ali i sukoba, može da bude bezbedan samo uz uzajamno uvažavanje naroda i država. Uz poštovanje međunarodnog prava, meren jednakim aršinom za sve.

Srbija će večito biti zahvalna Rusiji, pre svega predsedniku Putinu, na iskrenoj podršci u očuvanju našeg teritorijalnog integriteta i zaštiti naših nacionalnih interesa na međunarodnom planu. Veliki vizionar koji svojim građanima obezbeđuje lepšu i mirniju budućnost, danas je oslonac za mnoge nedovoljno jake narode ugrožene silom, i najvažniji oslonac u borbi protiv velikog svetskog zla – terorizma.

Dragi Genadij Nikolaevič,

Učinili ste nam čast prihvatanjem odgovornog i za obe zemlje važnog zvanja Počasnog generalnog konzula Republike Srbije u Ruskoj federaciji, sa sedištem u Sankt Peterburgu.
Vaše ime nastavlja svetlu tradiciju srpsko-ruskih diplomatskih odnosa započetih davnih dana, još u ranom srednjem veku, i nastavljenih upravo ovde, u gradu retke lepote i velikog značja.

Uveren da ćete časno i odgovorno zastupati interese naše otadžbine na dobrobit naših bratskih država i naroda,
pozivam pomoćnika ministra spoljnih poslova za konzularne poslove Republike Srbije, ambasadora Dragana Momčilovića, da Vam uruči patentno pismo kojim ste imenovani na časnu i lepu dužnost Počasnog generalnog konzula Republike Srbije u Ruskoj federaciji.

Srećno i na mnogaja ljeta!