img_6831.jpg

Saopštenja

15.02.2017. - 21:43

Nema uzmicanja ni povlačenja

I nema uzmicanja i povlačenja. Čak i kada svi vetrovi hoće da vas poviju i slome, čak i kada pregovarate sa Prištinom čiji samoproglašeni vlastodršci, mimo svake ljudske pravde i međunarodnog prava, mimo istine, kradu i sakate vašu kuću, trećinu suverene države Srbije.

OBRAĆANjE PREDSEDNIKA REPUBLIKE NA PRIJEMU
POVODOM SRETENjA – DANA DRŽAVNOSTI SRBIJE
Beograd, 15.2.2017.
 
Poštovana predsednice Narodne skupštine Republike Srbije,
Uvaženi predsednici Republike i Narodne skupštine Republike Srpske,
Cenjeni predsedniče i članovi Vlade Republike Srbije,  
Vaša svetosti, časni oci,
Vaše ekselencije,
Dame i gospodo, 
Dragi građani Srbije,
 
Srbija i danas živi svoja viševekovna iskušenja i stradanja i prolazi kroz njih sa više ili manje uspeha vođena osobinama koje simbolizuju Karađorđe i Miloš. 
Uvek joj je, da bi opstala i pretekla, da bi pobeđivala, bila potrebna Obrenovićeva mudrost i Petrovićeva hrabrost. Do dana današnjeg, a sa našom generacijom se to neće završiti. Takav je naš usud, naša slobodarska narav, naš karakter, koji teži pravdi i brani osnovna prava čovekova.  
Kao primer neka posluži Sretenjski ustav koji danas slavimo, dokument ispisan pre dva veka, a danas čitan i razumljiv kao nosilac ideja na kojima počiva većina ustava modernih država, ali i kao primer nekih principa na kojima počiva Evropska unija. Svojim idejama o slobodi, pravdi, ukidanju ropstva svakom čoveku koji zakorači na tlo Srbije, brigom o finansijama, o naciji, naročito odredbama o građanskim pravima i Narodnoj skupštini, Sretenjski ustav iz 1835. godine bio je ogroman iskorak za svoje doba. Zato je odmah izazvao reakcije i osporavanja silnih država, nevoljnih da prihvate vrednosti koje je prvi definisao upravo Ustav tada vazalne kneževine Srbije, a koje su danas civilizacijske tekovine. I Austrija, i Turska, i Rusija, kao da su se nadgornjavale koja će ga osporiti težim rečima. Za njih je bio utopijski, prevratnički, čak antihrišćanski, opasan u svojim liberalnim stavovima. U suštini, iza osporavanja se krio strah od slobodarskih ideja, ustavnih ograničenja vladara, zaštite ljudskih prava i sloboda – dakle glavnih temeljnih vrednosti koje danas živimo.
Genije iz naroda, knjaz Miloš, učenom Dimitriju Davidoviću, zaduženom da napiše Ustav, dao je težak zadatak da se to naše „nezavisno pravlenije“ povija po svakom vetru. Znao je mudri knjaz da Ustav, kao vrhovni dokument državnosti, mora da liči na narod kome je namenjen, a da opet ne povredi moćnije države od srpske. 
Na narod je ličio, a moćne države je povredio. Nije mu priličilo da se kao Srpski ustav povija, i slomili su ga.
Bez obzira što se njegovo trajanje broji danima, što ga je sam knjaz Miloš već u martu stavio van snage, istorijska je činjenica da je u nekim svojim odrednicama Sretenjski ustav uistinu visoko podigao standarde na kojima počivaju današnji ustavi modernih demokratskih država. 
Tako smo Prvim ustankom u kom su naši preci pokazali obilićevsko junaštvo, otpočeli obnavljanje srpske države, a Sretenjskim ustavom dali ogroman značaj današnjem razumevanju uloge demokratskih ustanova. Iz Sretenjskog ustava smo gotovo prepisali najvažnija načela: nezavisnost sudstva, građanske slobode i prava, neprikosnovenost ličnosti, slobodu kretanja i nastanjivanja, pravo na slobodan izbor zanimanja, pravo na zakonito suđenje, nepovredivost stana, ravnopravnost građana bez obzira na veru i nacionalnost, ukidanje ropstva i feudalnih odnosa. I da ne bude zabune – ovo su neke od odredaba Sretenjskog ustava, vrednosti koje, primetio je Miloš, u vrhovnom pravleniju moraju da liče na svoj narod.
 
Dame i gospodo,
 
Nemamo prava da se odreknemo davno nasleđenih vrednosti. Na nama je da ih branimo i odbranimo, sve učeći i od mudrog knjaza Miloša kako da se u istorijskim okolnostima postavimo, kako da sačuvamo sebe u stalnim iskušenjima i kako da gradimo humano društvo, uspešnu Srbiju poštovanu u međunarodnoj zajednici.
Zato mi je danas ponos i čast da se osvrnem ne samo na pobedničku prošlost od vremena osnivanja moderne srpske države, već i na sadašnjost koja obećava prosperitetnu budućnost. 
U proteklih pet godina uzdigli smo institucije sistema, uspravili posrnulu privredu i industriju, zahuktali infrastrukturne projekte, otpočeli procese oživljavanja sela i poljoprivrede, otpočeli reforme u najvitalnijim oblastima od zdravstva i školstva do nauke i kulture. Započeto mora da se nastavi, da se dovrši, zaokruži, iako su svi ovi procesi zapravo stalni rad, beskrajna priča. Rezultati su vidljivi: od smanjenja nezaposlenosti, kranova i građevinaca na svakom koraku, do vidljivog uvažavanja Srbije u međunarodnoj zajednici – od političkih struktura do akademske, naučne, umetničke, sportske zajednice. 
Za poteze i rezove, kako ono kažu „nepopularne mere“, trebalo je odveć Obilićeve hrabrosti i Miloševe mudrosti. Ne manjka nam ni jedno ni drugo, jer je odgovornost pred Srbijom i njenom budućnošću veća od svih nas pojedinačno.
I nema uzmicanja i povlačenja. Čak i kada svi vetrovi hoće da vas poviju i slome, čak i kada pregovarate sa Prištinom čiji samoproglašeni vlastodršci, mimo svake ljudske pravde i međunarodnog prava, mimo istine, kradu i sakate vašu kuću, trećinu suverene države Srbije. Čak i kada proganjaju svakog ko je druge vere i nacije, čak i kada ruše i pale hrišćanske svetinje – desetovekovno pamćenje čovečansta, pa bi hteli u UNESKO kao vuk koji bi da čuva stado, dakle čak i tada spremni smo na razgovor – ne na ucene, spremni smo na dogovor – ne na gotova rešenja, spremni smo na suštinsku autonomiju u okviru Srbije, nikad na nezavisnu državu Kosovo!
I nema uzmicanja i povlačenja pred formiranjem Zajednice srpskih opština koja je dogovorena, potpisana pred međunarodnim zvaničnicima. Ima samo nečasnog istupanja prištinskih vlastodržaca, prećutkivanja međunarodne zajednice koja bi trebalo da bude garant sprovođenja dogovorenog i kojoj je Srbija verovala.
I nema uzmicanja na našem putu ka Evropskoj uniji čije smo osnovne principe prepoznali u čitanju Sretenjskog ustava. Spremni smo, još samo da i Evropska unija prepozna naše principe i poštuje međunarodno pravo.
I nema uzmicanja od naše prošlosti iz koje smo naučili da si bogat onoliko koliko imaš prijatelja. Zato neumorno unapređujemo svoje odnose sa Kinom, Rusijom, državama Severne i Latinske Amerike, afričkim i arapskim zemljama, sa svima koji dele naše sisteme vrednosti. Srbija, osnažena takvim prijateljstvima, može samo da pomogne Evropskoj uniji u ostvarenju njenih ciljeva. Zato takav naš položaj u svekolikoj međunarodnoj zajednici svim dobro čini. Zato naš geostrateški položaj, koji je raskrsnica civilizacija, danas postaje naša prednost.
 
Dragi prijatelji,
 
Časno služim Srbiji. Predstavljam ponosno svoju zemlju i branim njene interese svuda i uvek sa jednakom odgovornošću, ne samo pred svojim precima i potomcima, već pred svim građanima, i onma koji su mislili da mi ne treba ukazivati poverenje. Poverenje mi je dalo snagu da uzdignute glave razgovaram sa predsednicima i zvaničnicima drugih država, da tražim investicije i ulaganja, dogovaram diplomatske i ekonomske odnose, razmene mladih i saradnju u nauci i kulturi, rečju – da otvaram vrata našoj Vladi koja je potom izvanredno realizovala programe.
Potpisnik sam, svedok i garant realizacije međudržavnih sporazuma sa danas najmoćnijim državama sveta, uvek spreman da pomognem i da ono što sam dogovorio sa drugim predsednicima zaživi, da se ostvari.
Nisam odustajao od principa, svoj posao sam  radio sa što manje pompe i buke. Bio sam, a i sada sam, vređan, omalovažavan, potcenjivan, ali nagrada za trud bile su mi uspešne realizacije i dobrobit svih građana Srbije. 
Svaki građanin Srbije u kojoj sam izabran za predsednika bio mi je jednak i jednako važan. Zato sam svoj mandat započeo odričući se stranke koju sam stvorio, i nastaviću da radim posvećeno i neumorno dokle god budem na ovom mestu, najbolje što umem i znam, za dobrobit svih. 
Karađođe i Miloš pre dva veka učinili su mnogo gledajući u daleka neka pokolenja. I danas mandat predsednika Srbije traži da daleko u budućnosti, stalno gledajući ispred sebe, vidite viziju boljeg života svih građana. Da kad dođe vreme, Srbiju predate onome koga izaberu građani, a da bude bolja i uspešnija nego što ste je nasledili.
 
Poštovani gosti, 
dobro nam došli.
 
Dragi građani Srbije, neka nam je ovo i svako buduće Sretenje - Dan državnosti, srećnije i uspešnije od prethodnog.
 
Živela Srbija!
 

Pitajte predsednika

Vaša pitanja možete poslati putem pošte na adresu:

GENERALNI SEKRETARIJAT
PREDSEDNIKA REPUBLIKE

(Pitajte predsednika) ulica Andrićev venac 1
11 000 BEOGRAD

Ili putem elektronske pošte:

predstavkegradjana@predsednik.rs

Radi dostavljanja odgovora, molimo Vas da prilikom obraćanja dostavite kontakt podatke (ime, prezime, grad/opština, adresa, imejl adresa/kontakt telefon).