Tan2013-7-25_121255604_0.jpg

Vesti

25.07.2013. - 00:00

Brdo kod Kranja: Proširenje se mora nastaviti

BRDO KOD KRANjA - Konačni cilj i zajednička vizija zemalja regiona je priključenje zapadnog Balkana Evropskoj uniji i nakon članstva Hrvatske proces proširenja mora se nastaviti, navodi se u zaključcima neformalnog sastanka lidera regiona održanog danas na Brdu kod Kranja u Sloveniji.

 
"Zajedno želimo da dokažemo da otvorena pitanja mogu biti rešena na bazi političkog dijaloga i s poštovanjem preuzetih međunarodnih obaveza. Spremni smo da promenimo percepciju da zemlje zapadnog Balkana ne mogu da reše bilateralne probleme među sobom. Spremni smo da pošaljemo poruku našim građanima da međusobno razumevanje, saradanja i partnerstvo mogu da dovedu do kompromisnih rešenja, bezbednijeg i prosperitetnijeg života svakog od njih", stoji u zaključicma.
 
Kako se dodaje, proces proširenja ostaje pokretačka snaga i sve zemlje regiona spremne su da sprovode ozbiljne strukturne i ekonomske reforme koje im pomažu da budu ekonomski konkurentnije i više integrisane u jedinstveno evropsko tržište.
"Pogled na aktuelno stanje na zapadnom Balkanu pokazuje da je region već prošao kroz značajne i pozitivne promene koje značajno doprinose stabilizaciji kao i ekonomskom i socijalnom napretku regiona", ističe se u dokumentu.
 
U zaključcima se navodi i da je današnji sastanak usmeren ka tome da se istakne spremnost na političku odgovornost u regionu koja će vratiti evropsku perspektivu na najviši politički nivo.
 
U tom smislu zemlje regiona potvrđuju važnost vođenja političkog dijaloga sa EU i izražavaju spremnost na jačanje stabilnosti, saradnju, poštovanje dobrosusedskih odnosa i postizanje kompromisa i razmena iskustava u rešavanju otvorenih pitanja u skladu sa evropskom praksom.
 
Takođe, ističe se spremnost za sprovođenje socijalnih procesa i razvijanje međusobnog poverenja u regionu, pomirenje, efikasnu regionalnu saradnju...
 
Zemlje regiona se obavezuju da podržavaju i pomognu jedna drugoj u procesu proširenja, ističu važnost evropskih reformi, jačanja infrastruktrne povezanosti kroz zajedničke projekte i svesne su neophodnosti dodatnih napora koje treba uložiti u ekonomski razvoj i rešavanje pitanja nezaposlenosti.
 
Slovenija i Hrvatska, kako se navodi, ostaju posvećne procesu proširenja i zauzimanju za stavove regiona u Briselu.
Sledeći sastanak biće održan u Hrvatskoj.
 
Neformalnom sastanku lidera regiona i EU prisustvovao je i francuski predsednik fransoa Oland.
Sastanku organizovanom na zajedničku inicijativu predsednika Slovenije i Hrvatske Boruta Pahora i Iva Josipovića, prisustvovali su i predsednik Crne Gore Filip Vujanović, predsednik Makedonije Đorđe Ivanov, predsednik Albanije Bujar Nišani, predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić, kao i Atifete Jahjaga.
 
Delegaciju Srbije predvodio je predsednik Tomislav Nikolić, koji je na marginama skupa razgovarao sa Olandom i Josipovićem.
"Cenimo podršku francuske na evropskom putu Srbije i očekujemo da bude još intenzivnija", rekao je Nikolić i podsetio da istorija dva naroda ima dugu tradiciju. 
 
Oland je istakao da ulazak Srbije u Uniju ne treba da bude uslov, već način da region bude stabilan. francuski predsednik je, prema izvorima iz srpske delegacije, takođe ukazao na mogućnost zajedničkih projekata i da dve zemlje treba zajednički da nastupe na trećim tržištima.
Prema rečima Olanda, metro je veliki projekat na kome treba intenzivnije raditi.
"Srbija je puno toga uradila na političkom planu, sad je red na ekonomiju i Francuska tu želi aktivno da se uključi", rekao je francuski predsednik.
 
Nikolić je izjavio da je sa Olandom razgovarao prevashodno o ekonomskim temama, ali i da su se složili da odnosi dve zemlje treba da se vrate na nivo na kome su bili odnosi "naših dedova i očeva".
 
Nikolić je rekao novinarima da je sa Oladnom otvoreno razgovarao i o tome da, kako je kazao, Francuska nije umela da iskoristi šansu koju je Srbija pružila kapitalu i tehnologijama sa zapada.
"Razgovarali smo o tome da su tu šansu mnogo bolje iskoristile Italija, Slovenija, Nemačka ili Austrija, ali i o tome da Francuska pomalo stoji sa projektom „Beogradski metro“, koji je dogovoren međudržavnim sporazumom i koji bi trebalo da počne", kazao je Nikolić.
 
Upitan da li je bilo reči o posredovanju Srbije u rešavanju sirijske krize, Nikolić je odgovorio odrečno, ističući da EU i Rusija treba da reše taj problem.
"To je kompleksan problem. U Siriji nije baš prosto stati na jednu stranu, zato što je previše mađunarodnog terorizma umešano na strani koju bi možda EU podržala. Niti Rusija otovoreno podržava režim, niti EU otvoreno podržava opoziciju", rekao je Nikolić. 
Kako je dodao, očigledno je da će morati negde da se sastanu i da dogovre šta je dalji cilj, ali iznurivanje zemlje nikome neće doneti dobro.
 
Na zajedničnoj konferenciji sa Olandom slovenački predsednik Borut Pahor je, izjavio da je cilj "Brdo procesa" da zemlje regiona zajednički rešavaju otvorena pitanja i tako ubrzaju integraciju preostalih država u Evropsku uniju i najavio da će sledeći neformalni sastanak biti održan u Zagrebu.
 
Pahor rekao da su usvojeni zaključi koji se tiču regionalne saradnje, rešavanja otvorenih pitanja i evropskih integracija.
"Glavni posao Brdo procesa je da svi, zajedno sa EU, iskoristimo mogućnosti koje nudi region. Ovde su zemlje koje imaju vitalni interes da garantuju mir i stabilnost svojim narodima i što se pre reše otvorena pitanja, to će ovaj region biti privlačniji za proširenje, a to je glavni cilj Brdo procesa", poručio je Pahor.
 
On je rekao da proces proširenja nekada ne ide brzinom kojom bi zemlje na evropskom putu želele da ide, ali da, bez obzira ne to, vreme treba da se iskoristi kako bi se rešili problemi "zaostali na ruševinama bivše Jugoslavije".
 
Pahor je dodao i da je region posvećen pomirenju i da je cilj "Brdo procesa" upravo da spreči da ponovo dođe do "tačaka ključanja" na Zapadnom Balkanu. On je, istovremeno, zahvalio Olandu na učešću na skupu i dodao da će i svakom sledećom susretu prisustvovati neko od šefova evropskih država ili visokih zvaničnika EU.
Prema njegovim rečima, svoje prisustvo već je najavio predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc.
Francuski predsednik je izjavio da se Francuska snažno zalaže za evropsku perspektivu Zapadnog Balkana, da je spremna da bude medijator u rešavanju svih otvorenih pitanja i najavio aktivniju ulogu Francuske u regionu u godinama koje dolaze.
"Ja ću biti prvi koji će demonstrirati tu aktivniju ulogu", poručio je Oland.
Oland je istakao da je negovo prisustvo rezultat želje da "potvrdi francusku posvećenost reintegraciji Zapadnog Balkana u Evropu i njegovoj integraciji u Evropsku uniju".
"Istorijski je što su Priština i Beograd uspeli da potpišu sporazum zahvaljjuju pomoći EU", kazao je Oland, ističući da će cilj - Evropa mira, stabilnosti i pomirenja biti ispunjen samo ako svi budu posvećeni evropskoj budućnosti Zapadnog Balkana.
 
Prema njegovim rečima, biće uslova koje svaka od zemalja, kada je reč o reformama treba da ispuni, ali takođe važan uslov je i regionalna saradnja, a današnji sastanak i "Brdo proces" su primer kako treba raditi na tom polju.
 
Nikolić: "Naše Brdo, naši Brioni"
 
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić poručio je danas na Brdu kod Kranja da region ima zajednički interes da sarađuje i ubrza proces evrointegracija i naglasio da Srbija nije "gora od drugih" i da zaslužuje da bude deo evropskog društva.
 
Nikolić je, na konferenciji za novinare za koju je vladalo ogromno interesovanje medija iz regiona, ali i velikih svetskih agencija, ispričao anegdotu sa plenarne sesije kojom je opisao napredak postignut u regionalnoj saradnji i pomirenju:
"Ova inicijativa je dobar znak i već je zakazan sledeći sastanak u Hrvatskoj na Brionima. Ja sam se našalio i rekao prvi je bio na `našem Brdu`, sledeći je na `našim Brionima`, tako da možete da vidite sa koliko šale govorimo o nečemu što bi nas u prošlosti nateralo da se tučemo i da se svađamo", rekao je Nikolić.
Nikolić je rekao da u "Brdo procesu", u čijem okviru je održan današnji neformalni sastanak lidera regiona, svako ima svoj interes - Srbija, uz Hrvatsku i Sloveniju, da što pre postane članica EU, a Slovenija i Hrvatska da uz Srbiju odu na tržišta koja im trenutno, kao članicama EU, nisu dostpuna na isti način kao Srbiji.
"Mi ćemo uskoro morati da imamo svoje zajedničke proizvode, čak i zajedničke firme koje će nastupati na tržištima na kojima je Srbija jedino prepoznatljiva kao bivša Jugoslavija. To je od Azije do Afrike i Latiske Amerike... Rusija, Azerbejdžan, Turska, to su sve tržišta koja su potpuno otvorena za srpsku robu, a srpska roba je i ono što zajednički proizvedeno sa Slovenijom i Hrvatskom", kazao je Nikolić.
 
Upitan o čemu je razgovarao na bilateralnom sastanku sa hrvatskim kolegom Ivom Jospovićem, Nikolić je rekao da su tema bila sva otvorena pitanja, od tužbi za genocid, poslednjih hapšenja... i ocenio da je došlo vreme da "predsednici Srbije i Hrvatske potpuno otvoreno razgovaraju o svemu onome što bi trebalo raščistiti u odnosima kako bi se potpuno mirno krenulo dalje.
"Mislim da ćemo mi do posete predsednika Josipovića, na jesen čini mi se, pripremiti da sve ono što je iza nas, da sve bude rešeno", rekao je Nikolić.
 
Govoreći o evrointegracijama, predsednik Srbije je rekao da se ne bori da Srbija bude u EU da bi nam neko "kao pred crkvom davao novac", već da bi, kada dođe vreme za procenu, bilo ocenjeno da je država zaista uređena na način na koji su to učinili Nemci ili Slovenci.
 
Upitan da li ga brine pad entuzijazma za proširenje EU, Nikolić je rekao da ga to uopšte ne brine i da proširenje ne zavisi od entuzijazma.
"Ta priča o entuzijazmu za proširenje je samo priča. Evropa mora da se proširuje, ne može da ostane u granicama u kojima je sad i da kaže: `Evo samo nam je još nedostajala Hrvatska`. A što ne nedostaje Srbija, a što ne nedostaje Crna Gora ili Makedonija? Što smo gori od drugih", upitao je Nikolić.
On je rekao da proširenje ne znači da neko "baca novac", već da je to znak da je još jedna država postala toliko vredna da može da bude u tom društvu, da je uredila svoj pravni i ekonomski sistem, međuljudske odnose, odnose prema manjinama, ustavni poredak, borbu protiv kriminala..
"To sa entuzijazmom, od toga ne zavisi proširenje EU, ali nije ni normalno da Srbija ostane tako daleko za Slovanijom i Hrvatskom, nismo mi baš tako slabo uređeni", zaključio je Nikolić.
 
 
 
foto AP /Darko Bandić
 
Podeli

Pitajte predsednika

Ime i prezime je obavezno polje.
Telefon je obavezno polje.
Тema je obavezno polje.
Еlektronska pošta je neispravna.
Poruka je obavezno polje.