Vesti

19.11.2012. - 16:58

Govor ppredsednika Nikolića u SANU

Poštovani članovi Srpske akademije nauka i umetnosti

 

Vaša Svetosti, časni oci,

 

Vaše ekselencije,

 

Dame i gospodo,

 

Vama i svim građanima Srbije čestitam praznik koji posvećujemo dvema godinama, 1841. godini kada je, samo šest godina nakon usvajanja temeljnog pravnog akta moderne države Srbije – Sretenjskog ustava, nastalo Društvo srpske slovesnosti, i 1886. godini, kada je Skupština Srbije izglasala, a kralj Milan Obrenović obnarodovao Zakon kojim je osnovana Srpsko-kraljevska akademija.

 

Značaj ove institucije je nemerljiv, a dostignuća njenih članova su utkana u univerzalne tekovine civilizacije. Vaši članovi su naučnim radovima, stručnim mišljenjima i umetničkim dostignućima doprineli ostvarenju sloboda, napretku i boljem životu u Srbiji i čovečanstvu uopšte.

 

Sasvim sigurno, članovi Srpske akademije nauka i umetnosti, temelj i stub društva, doprineli su unapređenju naše i svetske nauke i umetnosti - u epohi koja je iza nas.

 

Jubileji umeju da budu ceremonijalni i svečani, prilika da se pomenu dostignuća i efekti, da se ishvalimo i raziđemo.

 

Ja bih da danas neke od vas podsetim kakvo breme nose, da učinim što je do mene. Ostalo je vaše.

 

Biti akademik, to je ostvaren san, zaslugom stečena počast i svesno na sebe natovarena odgovornost. Idete stopama Jovana Sterije Popovića, kasnije Josifa Pančića, vašim stopama ide kolona mladih intelektualaca, a od vas, uzdajući se u vaše znanje i mudrost, savet očekuju milioni.

 

I oni koji vode državu.

 

Danas ministri ne mogu da vas raspuste zbog ideja koje iznosite ili stavova koje zastupate, a narod vam je poverio čast da sami birate i odlučujete ko će da bude izabran. I, najvažnije, vi sami, bez ičijeg uticaja, utvrđujete i iznosite stav Srpske akademije nauka.

 

Kao i članovi prve Izborne skupštine Srpsko - kraljevske akademije koji, na tajnom glasanju, nisu izabrali kralja Milana Obrenovića.

 

Biti akademik, zasluženo izdvojen od nas običnih, imati svoje mesto u ovom hramu, obavezuje da sukobe ostavite, ako ne pre, a ono na ulazu u Knez Mihajlovu ulicu, da se ne bi zaljuljali stubovi i potkopavali temelji Srbije - njeno jedinstvo.

 

U zlatnoj istorijskoj priči o učenim društvima ni dan nismo zaostajali za Evropom, ali su gašenja naših društava, ponovna osnivanja, spajanja, preimenovanja, bila motivisana neslogama i sukobima. Da li je tada Srbija napredovala?

 

Vi najbolje znate zašto je 1841. godine osnovano Društvo srpske slovesnosti, ali to je znao i Knez koji je odobrio rad društva.

 

Vi znate da bez vas ne bi bilo uspešne moderne Srbije, ali to zna i narod koji otvoreno govori o stalnim pokušajima neprijatelja da unište našu Vojsku, Crkvu i Akademiju nauka.

 

Vi sve znate najbolje, pa znate da niko nema pravo na neslogu u ovo teško vreme, kada se Srbija nalazi pred iskušenjima koja pojedinci ne mogu sami da savladaju.

 

Branioci Srbije nemaju pravo na ljudske slabosti.

 

Pametan smo narod, izvukli smo istorijske pouke, a ipak se danas naši najumniji opterećuju međusobnim nerazumevanjem. Nadgornjavamo se, sukobljavamo, čak i kada bi trebalo da smo jedno, čak i u onim institucijama koje bi, po svim svojim atributima i društvenoj ulozi, morale da budu kuće znanja i pomirenja, hramovi tolerancije i razumevanja.

 

Ako je istorija učiteljica života, onda je baš danas i ovde prilika ne samo da se s dužnim poštovanjem setimo svojih predaka, već i da ponovo učimo od njih. A dalo bi se naučiti, makar kako se prepoznaju i definišu najviši nacionalni interesi.

 

Uskoro ću, ovih dana, da vas zamolim da se posavetujemo i odlučimo kako da provedemo državu i narod kroz jedno od najvećih iskušenja koje nas očekuje, rešavanje sudbine Kosova i Metohije.

 

Vas, ugledne, umne i odgovorne, srpske patriote koji mogu da sagledaju uzroke i posledice.

 

Spremajte se, Srbiji je potrebno da budete jedinstveni, da udruženi upotrebite svoja znanja i iskustvo, da imate u vidu interes značajniji od ličnog, i da svoj ugled i autoritet stavite u službu svoje zemlje.

 

Svi ćemo morati da nađemo i odbranimo rešenje najbolje za Srbiju i njene građane.

 

Srbija istovremeno, poučena iskustvima iz prošlosti, živi u sadašnjosti i za budućnost, zato su njen razvoj i unapređenje standarda života građana prioritet, cilj važniji od drugih.

 

Očekujem da podignete svoj glas i zato što se budućnost određuje danas kroz, čini mi se još uvek nedovoljno, ulaganje u obrazovanje, stimulaciju mladih talenata i izuzetnih pojedinaca.

 

Ja u njima vidim naslednike naših muka i radosti, u njih treba uložiti dovoljno, toliko da mogu da nas prestignu.

 

Poštovani akademici, članovi Srpske akademije nauka i umetnosti, hvala vam što sam imao priliku da sa vama podelim radosti jubileja, svoja nadanja i strepnje.

 

Na mnogaja ljeta.

 

Podeli

Pitajte predsednika

Ime i prezime je obavezno polje.
Telefon je obavezno polje.
Тema je obavezno polje.
Еlektronska pošta je neispravna.
Poruka je obavezno polje.