Obraćanje predsednika Republike Srbije na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija

Vesti

26.09.2019. - 19:08

Obraćanje predsednika Republike Srbije na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija

Gospodine predsedavajući,
gospodine Generalni sekretaru,
Vaše Ekselencije,
dame i gospodo,
 
Imam čast da vam se obratim kao predsednik Republike Srbije, zemlje dobrih i poštenih ljudi koji su mi ukazali poverenje i čast da ih zastupam ovde pred vama, u svetu u kojem oni - svojim marljivim radom – ponovo stiču mesto koje im pripada.
 
Poslednji put kada sam bio ovde, pre dve godine, na ovom istom mestu govorilo se da je situacija u svetu teža nego prethodne 2016. Ne bih rekao da je u 2019. godini imalo lakše, naprotiv. Dragi moji prijatelji, primetili ste da se svi poput dece okupljamo u ovoj velikoj dvorani kad treba da čujemo šta velike sile misle o nama i našoj budućnosti. Pomalo uplašeno, pomalo zabrinuto, srećni smo kada se sve završi i kada nismo bili spominjani u njihovim govorima. Nažalost, sa podsmehom gledamo na one koji su spomenuti, jer nismo bili u njihovoj koži. I na takav način preživimo još godinu dana. I ne govorim o jednoj, nego o svim velikim silama. Dolazim iz male zemlje, iako najveće na Zapadnom Balkanu, koja je najviše pretrpela u Prvom svetskom ratu. Dolazim iz naroda koji je prošao kroz najstrašnija stradanja i jasenovački genocid u Drugom svetskom ratu i iz naroda koji više od svega želi mir, stabilnost i mogućnost da napreduje u 21. veku.
 
Bivša Jugoslavija i njen pravni naslednik Srbija, bila je jedan od osnivača Pokreta nesvrstanih. Danas smo na putu ka Evropskoj uniji i to je strateško opredjeljenje naše zemlje, ali jače nego ikad u ovoj uglednoj dvorani i na bilo kojem drugom mestu zagovaraćemo ne samo poštovanje prava, nezavisnosti i suvereniteta malih zemalja, već uvek i sposobnost da sačuvamo jednakost i naše pravo na slobodu i nezavisno odlučivanje, tako što ćemo delovati zajedno.
 
Zato ću govoriti o Srbiji i regionu, jer jedno ne ide bez drugog. Dozvolite mi da parafraziram Ernesta Hemingveja: Srbija nije ostrvo, već – ponosno to kažem –  deo Balkana i jača je ako su i oni oko nje jači. Zato se i borim za region, gotovo u istoj meri u kojoj se borim za Srbiju.
 
Zato smo toliko uporni u nastojanju da Balkan prihvati politiku saradnje; zato ćemo se uvek truditi da razgovaramo jedni sa drugima. Uvek ćemo se zalagati za politiku mira i saradnje, jer je to jedini način za stvaranje potrebne stabilnosti bez koje nema ekonomskog rasta i napretka.
 
Dolazim iz zemlje koja je 2014. godine morala da se suoči sa strahovito teškim reformama. Bili smo na ivici bankrota i potpune katastrofe. Danas Srbija nema problema sa javnim finansijama i želim da kažem divne vesti građanima svoje zemlje. Očekujemo da će jedna od najvećih svetskih agencija za određivanje kreditnog rejtinga sutra ne samo povećati perspektivu, već i kreditni rejting naše zemlje.
 
Prema projekcijama stručnjaka MMF-a, u naredne 3 godine BDP Srbije kumulativno će rasti za 12,5% ili 4% godišnje. Ovaj rezultat neće postići nijedna druga država u regionu.
 
MMF predviđa da će BDP po glavi stanovnika, koji je adekvatan pokazatelj životnog standarda, u 2023. godini biti 10.394 američkih dolara. To je povećanje za oko 45% u poređenju sa 7.207 američkih dolara u odnosu na prošlu godinu; dakle, skoro duplo više za samo pet godina.
 
I upravo zahvaljujući stabilnoj ekonomskoj situaciji, Srbija je u prvih sedam meseci ove godine privukla 2,32 milijarde direktnih stranih investicija, što je mnogo više nego u istom periodu prošle godine i to je bila najuspešnija godina za Srbiju. I konačno, Srbija ima daleko najnižu stopu nezaposlenosti u regionu -10,3%.
 
Osim toga, mi investiramo u budućnost Srbije kroz znanje, a sada smo poznati po izvozu IT proizvoda i softvera - prošle godine je taj izvoz premašio milijardu evra. 
 
Obraćanje predsednika Republike Srbije na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija

Foto Predsedništvo Srbije/Dimitrije Goll

 
Sada se postavlja jedno važno pitanje:
 
Da li živimo dobro? Da li ljudi u regionu žive dobro? Ne. Potrebne su nam decenije mira, teškog i marljivog rada i velikih uspeha kako bismo se približili razvijenim evropskim zemljama. Pa ipak, pod takvim uslovima i u cilju ekonomskog napretka, Srbija je odabrala nezavisnu spoljnu politiku, nezavisno odlučivanje kao svoj put ka budućnosti i zato se nigde, pa čak ni u ovoj dvorani, ne krijemo, već se hvalimo dobrim i prijateljskim odnosima sa Narodnom Republikom Kinom, Ruskom Federacijom i sve boljim odnosima sa Sjedinjenim Američkim Državama. Naš posao je da brinemo o svom narodu i nije nas briga šta bi neko drugi na svetu mogao da nam kaže. Bilo da smo kupovali gas ili čokolade, birali smo najkvalitetniju i najpovoljniju robu i nije nas briga šta druge velike sile misle o njima, jer smatramo da imamo pravo da razmišljamo i odlučujemo o svojoj sudbini i o tome šta je najbolje za naš narod, a ne o tome šta drugi veliki i moćni misle.
 
Svi znate da se suočavamo sa problemima u pogledu teritorijalnog integriteta Srbije, odnosno da smo suočeni sa aktuelnim pitanjem Kosova i Metohije.
 
Nerešen problem Kosova i Metohije utiče više od svega na ekonomski napredak i budućnost mladih u regionu i Srbiji. Zato ću govoriti o naporima da se to pitanje reši i pored svih prepreka.
 
Srpski pisac i diplomata Jovan Dučić nekada je govorio da su „neprijatelji samo naši prerušeni prijatelji, koje od nas deli samo kakav nesporazum ili predrasuda“. Vekovni problem Kosova i Metohije daleko je od nerazumevanja ili predrasuda, ali mi smo hrabro i realno, sa voljom i verom, započeli potragu za trajnim rešenjem.
 
Nikoga više od Srbije ne zanima rešenje ovog teškog tereta, jer bi to našoj zemlji, ali i celokupnom regionu obezbedilo mir, stabilnost, saradnju, ekonomski prosperitet i napredak na evropskom putu. Stoga očekujemo da će svet, posebno velike sile, videti, razumeti i podržati naše stavove i argumente, kao i da neće podržavati poteze koji se kreću u suprotnom smeru, kao što su to činili u ključnim godinama - 1999. i 2008.
 
Kao što je američki predsednik Džon Kenedi rekao: „Ne možemo pregovarati sa ljudima koji kažu – ono što je moje, to je moje, a ono što je vaše, o tome može da se pregovara“. Zato trajno rešenje - onako kako ga ja vidim - treba dostići na takav način da nijedna od strana ne dobije sve, već da svaka strana dobije dovoljno.
 
Iako ne priznajemo jednostrano proglašenu nezavisnost takozvanog „Kosova“, baš kao što to čini sve manje i manje zemalja, budući da je, u skladu sa pravno obavezujućom Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN (1999), Kosovo i Metohija Autonomna pokrajina unutar Republike Srbije, pod upravom Međunarodne administrativne misije Ujedinjenih nacija na Kosovu-UNMIK, u želji za mirom i stabilnošću vodili smo dijalog sa Albancima koji tamo žive i pod pokroviteljstvom Evropske unije. Uz ustupke sa naše strane, postigli smo određeni napredak i to potvrdili potpisivanjem Briselskog sporazuma. Međutim, obaveze preuzete datim Sporazumom ispunila je samo Srbija. Dijalog smo nastavili i pored učestalih tenzija i incidenata na Kosovu i Metohiji i uprkos raznim jednostranim potezima Prištine, što je otežavalo sam dijalog, sve dok on nije prekinut zbog najnerazumnijeg jednostranog poteza od svih - uvođenja taksi od 100% na uvoz srpske robe, što zapravo znači potpuni prekid protoka robe. Otkako su uveli ove takse 21. novembra 2018. godine, izgubili smo oko 300 miliona evra do 21. avgusta ove godine. Takse koje su i dalje na snazi, takođe, ugrožavaju normalan i dostojanstven život Srba na Kosovu i Metohiji. Za sve ovo vreme, Srbija je umereno i odgovorno reagovala na jednostrane akte Prištine, ne uvodeći kontramere i pokušavajući da smiri situaciju.
 
Kroz problem Kosova i Metohije isprepleteni su ne samo interesi Beograda i Prištine, već i interesi raznih međunarodnih aktera. I sve dok to bude tako, Kosmet će biti izvor beskrajnih političkih manipulacija i nestabilnosti. Upravo je zbog toga prisustvo Ujedinjenih nacija kroz rad UNMIK-a neophodno kao garancija sigurnosti za Srbe koji tamo žive.
Uprkos svemu, verujem da je sporazum između Srba i Albanaca od najvećeg značaja za stabilnost Balkana i da ta dva naroda imaju onu ulogu u našem regionu koju je Vinston Čerčil namenio Francuskoj i Nemačkoj kada je govorio o ujedinjenju Evrope. Spreman sam da i dalje ulažem napore za postizanje rešenja za pitanje Kosova i Metohije. Da to nije slučaj, ne bismo sledeće godine počeli da gradimo deonicu auto-puta od Niša do Prištine. 
 
Obraćanje predsednika Republike Srbije na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija

Foto Predsedništvo Srbije/Dimitrije Goll

 
Srbija je oduvek bila raskrsnica i kao takva postala je sedište Transportne zajednice. Završili smo auto-put prema Severnoj Makedoniji; početkom novembra svečano ćemo otvoriti auto-put prema Bugarskoj, gradimo auto-put prema Crnoj Gori, a u planu je i povezivanje sa Rumunijom boljim putem.
 
Gradimo pruge prema Mađarskoj, modernizujemo pruge prema Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji, a moja želja je da obnovim prugu između Beograda i Sarajeva.
 
Pre tri dana imao sam veliki i važan sastanak sa premijerima Severne Makedonije i Albanije. I složili smo se da počnemo da radimo za sebe, za svoj region, ne da se ujedinjujemo, već da omogućimo slobodan protok robe, kapitala i usluga, da započnemo stvaranje zajedničkog tržišta; da počnemo sa nečim pomalo revolucionarnim, jer narodi na Balkanu ne treba samo da služe drugima, već zajedno mogu da učine najbolje i najveće stvari za sebe. Do danas smo se borili za to ko će da bude miljenik jedne, dve ili tri velike sile i koja sila bi mogla da nam stvori bolju budućnost. Nisam nimalo naivan i znam da ćemo u budućnosti u velikoj meri zavisiti od velikih, ali sve što možemo da učinimo mi sami, ne bismo smeli i ne bi trebalo da prepuštamo drugima. I zato Balkan treba da pripada balkanskim narodima, suverenim i slobodnim ljudima, koji će znati kako da se na najbolji način bore za svoju budućnost. Želimo isto za sve ostale narode širom sveta i za to ćemo se uvek boriti u ovoj uglednoj instituciji.
 
Za desetak dana Srbija počinje da gradi i auto-put između Beograda i Sarajeva, baš kao što smo već izgradili mnoge saobraćajnice i železnice ili baš kao što ih i gradimo, jer želimo da budemo bliži svim našim susedima, kako bismo se bolje upoznali i međusobno razumeli. A tu je i auto-put do Banjaluke. Tada će biti manje prikupljanja lakih političkih poena putem uvreda koje se upućuju susedima, a više saradnje. Jedan od načina da se to postigne jeste uspostavljanje Regionalne ekonomske zone. I niko ne treba da strahuje da se iza te ideje krije ideja neke nove Jugoslavije ili da je to izraz želje za srpskom hegemonijom, samo zato što dolazi iz Beograda. Verujem da bi naša mala, podeljena tržišta Zapadnog Balkana bila svima mnogo zanimljivija kada bismo zajedno delovali. Regionalna ekonomska zona ne bi bila zamena za Evropsku uniju, ali bi mogla da bude izraz naše brige za sebe, barem dok ne završimo taj dugi proces pristupa evropskim integracijama.
 
Uvažene Ekselencije, dame i gospodo,
 
Srbija poštuje sve države članice Ujedinjenih nacija i njihov teritorijalni integritet i suverenitet. Nikada nismo tražili niti ćemo ikada tražiti nešto što nije naše. Očekujemo da dobijemo isti nivo poštovanja. Ne dajemo sebi pravo da svet delimo na dobar ili loš, niti da procenjujemo šta je ispravno ili pogrešno, ali se ponosimo svojom slobodarskom tradicijom i doprinosom koji smo kroz istoriju dali u borbi za pravo i pravdu.
 
Mi se zalažemo da se sva otvorena pitanja u svetu rešavaju na miran način i putem dijaloga uz poštovanje međunarodnog prava i važećih Rezolucija UN-a. Želimo da negujemo stara prijateljstva i gradimo nova. Zato sa ponosom kažemo ovde, u ovoj velikoj i najvažnijoj dvorani na svetu, da ćemo dati sve od sebe kako bismo unapredili saradnju sa afričkim, svim azijskim i latinoameričkim zemljama. To je ujedno i način na koji mi vidimo budućnost Srbije i budućnost sveta. Prijateljstvo, međutim, nije nešto što je dato jednom zauvek; treba ga čuvati i neprestano negovati i u tom pogledu se uvek možete osloniti na Srbiju. I  kao što sam rekao - na putu smo ka Evropskoj uniji i imamo partnerske odnose sa zapadnim zemljama, uključujući sve intenzivniju saradnju sa SAD, ali smo ponosni na naše odlične odnose sa Rusijom i Kinom. Saradnja sa prijateljskim afričkim, azijsko-pacifičkim i latinoameričkim zemljama takođe je u fokusu srpske spoljne politike.
 
„Ako čovek može da učini išta dobro, ja kažem – dozvolite mu da to i učini. Dajte mu šansu.“ Ovim rečima velikog državnika Abrahama Linkolna ili Iskrenog Ejba, ja vam se zahvaljujem na pažnji. I na samom kraju, dodao bih nekoliko reči na srpskom jeziku, koje će svi itekako dobro razumeti u čitavom regionu: 
 
Balkan balkanskim narodima! Živela Srbija!
Podeli

Pitajte predsednika

Ime i prezime je obavezno polje.
Telefon je obavezno polje.
Тema je obavezno polje.
Еlektronska pošta je neispravna.
Poruka je obavezno polje.