Srbija ušla u Prvi svetski rat da bi opstala

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić izjavio je danas da je Srbija ušla u Prvi svetski zato što alternativu nije imala i da bi opstala, da su na sceni pokušaji falsifikovanja istorije i da bi neki srpsku borbu za slobodu, koja je ceo vek u svetu bila simbol borbe za pravdu i istinu, sada da bace u blato.

Nikolić je na otvaranju međunarodnog naučnog skupa povodom stogodišnjice Prvog svetskog rata u SANU rekao da bi današnji skup mogao da nosi naziv "Čudnih li vremena, čudnih li običaja".
"Uzaludni su brojni dokazi o nekim događajima, činjenice i istorijska građa, pojedinci iz moćnog ešalona će činjenice izvaditi iz konteksta, preokrenuti, promeniti im smisao, dati im novo ruho i obličje i laž će postati globalno plasirana istina. U toj istini velika dela postaće velika sramota, hrabrost će postati terorizam, a plemenitost slabost. Srpsku borbu za slobodu, koja je ceo vek u svetu bila simbol borbe za pravdu i istinu, veliko delo, sada bi da bace u blato", upozorio je predsednik Srbije.

Nikolić je naveo da je specijalna saveznička komisija utvrdila da krivica leži pre svih na Nemačkoj, a potom Austriji.
Posledice su po Nemačku bile katastrofalne i stvorile uslove da na vlast dođe grupa ekstremista koja je proizvela novi rat, koji je bio višestruko gori u odnosu na prethodni.

Kako je rekao, posledica Velikog bio je Drugi svetski rat, pa hladni, ali i njegovim okončanjem nije uminula napetost sveta i neizvesnost budućnosti civilizacije, naprotiv.

Prema rečima predsednika Srbije, pobeda sila saveznica u dva svetska rata, ni stvaranje regionalne zajednice više evropskih država nije garancija mira.
On je dodao da stvaranje Evropske zajednice naroda na izvestan način zbližava narode na jednom prostoru.
"Kada su narodi zavisni jedni od drugih i povezani u jednu političku organizaciju, postaju solidarni delovi jedne celine, nastaje fleksibilnost granica u smislu slobodnog protoka ljudi robe i kapitala, smanjuje se znatno i mogućnost da se ponovo inicira sukob ogromnih razmera", rekao je predsednik Srbije.

Kako je naveo, mir koji garantuje uređenje Evrope približava ljude i vaspostavlja bliskost, pre svega kulturnu, naučnu, obrazovnu, uz prevazilaženje jezičke barijere, kroz sve prisutniji engleski jezik kao globalni jezik sveta.
"Ta pojava ima svoje negativne konotacije, ali kao pozitivan ističemo faktor zbližavanja, i to ne treba prenebregnuti, mada bi trebalo da bude predmet jedne šire diskusije", ocenio je NIkolić.

"Kao i sada, kada pokušavamo da otvaramo vrata širom sveta, i u tom vremenu Srbija je bila raskršće svetova, kolač koji su velike sile delile među sobom. Tokom tog geostrateškog pozicioniranja velikih sila, Srbija nije nikada osetila boljitak, naprotiv", rekao je on.

Međutim, kako je naveo, nama, ipak, ostaje nada da će savremeni svet uspeti da uravnoteži razvoj prirodnih i društvenih nauka, da će eho etičke pouke antičkih civilizacija nadvladati savremenu grmljavinu tehnike u službi pragme, profita i dominacije, a to je, čini se, najvažniji, sudbonosni zadatak ljudi od nauke danas.

Nama ostaje da se borimo rečima i delima u nastojanju da ne dozvolimo da se revidiraju istorijske činjenice, jer na to nemamo pravo, podvukao je Nikolić.
"Ako prihvatimo da neistina ovlada, da bi nama sutra možda bilo bolje, kako to da stavimo u istu ravan sa krvlju naših predaka koja je natopila srpske zemlje? Da li ćemo onda biti jednako krivi kao oni koji su ubijali naše pretke, pa tu krivicu ozakonili kao pravdu, a mi prihvatili. Tvrdim štaviše, da su ćutanje i ravnodušnost jednako saučešće u krivici, kao i njeno prihvatanje" podvukao je predsednik Srbije.

Prema Nikoliću, pomirenje među narodima trebalo bi da se ostvari, ali do njega neće doći plasiranjem laži umesto istine i traženjem krivca među pravednima.

On je dodao da je za izmenu ocene jednog takvog događa "bio potreban politički pritisak, kako se ovo veliko delo prošlosti više ne bi tumačilo lege artis, već na projektovani način".
Kako je ukazao, jedan profesor univerziteta Kembridž, je svojom knjigom ”Mesečari”, ponovo doveo u pitanje odgovornost
Nemačke za Prvi svetski rat, i u toj knjizi opisuje tadašnje velike sile kao mesečare koji su se oteturali u rat, a to zapravo nisu želeli.
"Niko, i zaista niko ozbiljan ne optužuje Srbiju kao uzročnika Velikog rata. Srbija nije ušla u taj rat da bi osvojila nove teritorije, nova rudna bogatstva i ekonomsku dobit. Srbija je ušla u rat da bi opstala. Ušla je u rat zato što alternativu nije imala. Svima nama je dobro poznato koliko je odgovor Srbije austrougarskom ultimatumu bio pomirljiv", podvukao je Nikolić.

Kako je naveo, postoji manjina, koja smatra da su Francuska, Rusija i Engleska, neki pominju i Srbiju, izazivači rata, ali ogromna većina istoričara, na osnovu verodostojnih izvora, pouzdano tvrdi da su krivci Nemačka, Austro-Ugarska, Bugarska i Turska.
Predsednik je zapitao i kako se u njihovu nauku uklapa Poćorekovo pismo od 28. maja 1913. godine u kome, aludirajući na odnose sa Srbijom, kaže: "Moramo kao svoj glavni zadatak videti u tome da se za nekoliko godina sistematski spremamo za jedan neminovan veliki rat koji će biti vođen u do krajnosti teškim prilikama...”.

Predsednik ukazuje sa druge strane i na reči protestantskog pastora Fridriha Grisendorfa koji je rekao da su izgubili rat, da su pobedili Rusi, Amerikanci, Englezi...i odneli pobedu boljim oružjem, sa više vojnika...
"Tu pobedu su oni odneli. Ali ovde među nama, ima jedan narod koji je izvojevao jednu drugačiju i mnogo lepšu pobedu - pobedu duše, pobedu srca i poštovanja, pobedu mira i hrišćanske ljubavi. To su Srbi! Mi smo ih ranije samo donekle poznavali", podsetio je Nikolić na reči Grisendorfa.

On je podsetio i na reči doktorke Elsi Ingliš koja je negovala ranjene Srbe i rekla da se oseća tako mala pored njih da bi trebalo da se sakrije.
"Bol. Ispaštanje! Niste upoznali hrabrost dok ne vidite ove ljude kako ispaštaju. Stvarno ne znam odakle dolazi ova rasa ratnika, ali mogu reći da su oni pravi Božji ljudi“, rekla je Ingliš.

Nikolić je na kraju podsetio na reči Jovana Cvijića kao pouku:
”Treba da nastupi generacija koja će u političkom životu smatrati za blebetanje govor i govorništvo bez prave i smišljene akcije. U nas se sada na takvo govorništvo suviše mnogo polaže”.