08_02_2013.jpg

Vesti

08.02.2013. - 17:54

Strateško partnerstvo Srbije i Azerbejdžana

BAKU - Predsednici Srbije i Azerbejdžana Tomislav Nikolić i Ilham Alijev, potpisali su danas Deklaraciju o strateškom partnerstvu, uz očekivanje da će taj dokument dati snažan podsticaj intenziviranju saradnje dve zemlje u svim ključnim oblastima, a pre svega na ekonomskom planu.

Predsednik Alijev je izrazio nadu da će prva zvanična poseta srpskog predsednika i razgovori sa azerbejdžanskim zvaničnicima biti odlična osnova za unapređenje saradnje u svim oblastima i da će dati snažan podsticaj ekonomskoj saradnji, uključujući energetiku i investicije.

 

Nikolić je uzvratio ocenom da je Srbija u Azerbejdžanu pronašla pravog partnera u islamskom svetu i dodao da je vreme da se prijateljstvo koje postoji pretoči u konkretnu saradnju i projekte. Srbija od Azerbejdžana ne traži poklone, već podršku u vidu direktnih investicija koje će pomoći srpskoj privredi da radi i proizvodi više, primetio je Nikolić.

 

Nikolić i Alijev su poručili da će se dve države uzajamno podržavati na svim poljima, posebno kada je reč o očuvanju teritorijalnog integriteta, i da će ubuduće prevashodno biti usredsređeni na razvoj ekonomske saradnje.

 

„Odavno se dva ovako udaljena naroda nisu ovoliko zbližila”, rekao je predsednik Srbije na zajedničkoj pres konferenciji sa Alijevom.

 

“Svedoci smo toga da naše odnose krasi prijateljstvo i karakter strateškog partnerstva. Nastavićemo da dajemo doprinos saradnji u svim oblastima i podržavati se, posebno na planu očuvanja teritorijalne celovitosti”, rekao je Alijev.

 

Nikolić i Alijev saglasili su se u oceni da nijedna zemlja “nije daleko, ako postoji prijateljstvo”.

 

Predsednik Nikolić je naglasio da je „cela Srbija“ saglasna po pitanju značaja saradnje sa Azerbejdžanom, i oni koji su na vlasti i oni koji su u opoziciji.

„Nama je u Srbiji teško da se složimo oko mnogo čega, ali oko Azerbejdžana smo se složili odmah“, primetio je Nikolić.

Srbija je, dodao je, u Azerbejdžanu našla prijatelja po mnogo čemu sličnog sebi; razlikuje nas standard građana, i želimo vam da živite još bolje.

 

Govoreći o međusobnoj podršci po pitanju poštovanja međunarodnog prava i teritorijalnog integriteta, odnosno politici prema Kosovu i Metohiji i azerbejdžanskom problem oko Nagorno- Karabaha, srpski predsednik je rekao:

„Zahvalni smo na podršci i sa osećajem pravde podržavamo Azerbejdžan. Kad pravda postoji, drugi razlozi treba da se uklone. Mi tražimo da se uklone i da nastupi pravda. Naši narodi se ne boje pravde, za nju su se borili i dočekivali je".

 

Nikolić je naglasio da Azerbejdžan može da živi lepo i bez Srbije i da je stoga Srbija zahvalna zbog toga što želi da sarađuje sa njom. Nikolić je zaključio izrazivši želju da prijateljstvo između dve države, uspostavljeno pre nekoliko godina, traje večno.

 

Alijev je podsetio da njegova zemlja ima dugogodišnji problem sa Jermenijom oko Nagorno-Karabaha i naglasio da je stav zvaničnog Bakua da se to pitanje mora rešavati na osnovu međunarodnog prava i normi, te da se granice neke međunarodno priznate zemlje ne mogu menjati bez njene saglasnosti.

„Azerbejdžan je zahvalan Srbiji na podršci po tom pitanju. Azerbejdžan će podržati Srbiju po pitanju Kosova“, rekao je on, dodajući da je to potvrđeno i danas potpisanom Deklaracijom o strateškom partnerstvu.

 

Govoreći o ekonomskoj saradnji, Alijev je rekao da azerbejđžanski privrednici srpsku privredu ocenjuju kao „dosta privlačnu“ i izrazio nadu da će se obim azerbejdžanskih investicija povećati.

Kako je rekao, sa Nikolićem je razgovarao i transatlanskom gasovodu, a kao oblasti sa najboljom perspektivom za saradnju je naveo energetiku, infrastrukturu, turizam, telekomunikacije.

 

U Bakuu su danas potpisana još dva sporazuma, o saradnji Vlada Srbije i Azerbejdžana u oblasti informacionih i telekomunikacionih tehnologija i veterinarstva.

Sa srpske strane te sporazume je potpisao ministar spoljnih poslova Ivan Mrkić, a sa azerbejdžanske šef diplomatije Emar Mamadijarov.

 

Na značaj strateškog partnerstva sa Azerbejdžanom ukazuje činjenica da međunarodni eksperti smatraju da je privreda zakavkaske republike, koja se prostire na oko 88.000 kvadratnih kilometara i ima osam miliona stanovnika, jedna od najperspektivnijih na prostoru nekadašnjeg Sovjetskog Saveza. Azerbejdžan, koji je od 1991. godine stekao status nezavisne i međunarodno priznate zemlje, je i među energetskim liderima u srednjoazijskom regionu jer godišnje proizvodi 50 miliona tona nafte i 25 milijardi kubnih metara prirodnog gasa.

 

Bruto domaći proizvod (BDP) Azerbejdžana, meren paritetom kupovne moći, prošle godine je, prema procenama eksperata, premašio 100 milijardi dolara, što je više od 10,5 hiljada dolara po stanovniku. Sredinom protekle decenije Azerbejdžan je imao najveću stopu privrednog rasta u svetu, a i u periodu globalne finansijske krize, vlada te zemlje je efikasnim merama uspela da i dalje osigura značajnu ekonomsku ekspanziju.

 

Nafta i prirodni gas sada obuhvataju oko jedne četvrtine industrijske proizvodnje Azerbejdžana, koji tokom poslednjih nekoliko godina većinu investicija usmerava na otkrivanje novih naftnih i gasnih nalazišta. Saradnja Srbije i Azerbejdžana do sada se uglavnom svodila na vrlo skromnu trgovinsku razmenu koja je u oba pravca iznosila oko desetak miliona dolara, sa isključivo kupoprodajnim odnosima, bez viših oblika saradnje, uz konstantan rast našeg izvoza i suficita i, sa srpske strane, dominantan uvoz energenata, pre svega tečnog butana.

 

Azerbejdžan je prošle godine odobrio Srbiji zajam od 300 miliona evra za gradnju autoputa od Ljiga do Preljine, na trasi Koridora 11.

 

 

Nikolić je danas, na počeku posete Azerbejdžanu, razgovarao sa premijerom te zemlje Arturom Rasizadeom i predsednikom parlamenta Ogtajem Asadovim, sa kojima je konstatovao da će podizanje odnosa dve zemlje na nivo strateškog partnerstva otvoriti prostor za intenzivniju spoljnotrgovinsku razmenu i investicije.

 

Predsednik Srbije i azerbejdžanski zvaničnici ocenili su veoma značajnom međusobnu u oblasti poštovanja međunarodnog prava i teritorijalne celovitosti zemalja. Asadov je u uvodnom obraćanju predsedniku Srbije i delegaciji poručio da je uveren da su dve zemlje prijatelji i da će se uvek podržavati, posebno kada je reč o poštovanju principa međunarodnog prava.

 

Podsetivši da Azerbejdžan ima nerešen problem sa Jermenijom oko Nagorno-Karabaha već 20 godina, Asadov je rekao da iako za sada nema pomaka, njegova zemlja ne gubi nadu da će taj problem biti rešen mirnim putem.

„Nadam se da će Srbija zadržati stav po pitanju poštovanja međunarodnog prava i podržavati naš tetitorijalni integritet“, rekao je predsednik azerbejdžanskog parlamenta.

 

Ističući da će odnosi dveju država danas biti podignuti na nivo strateškog partnerstva i čestitajući unapred na tome, Asadov je podsetio da je do sada potpisano 19 bilateralnih sporazuma i da postoje dobre pretpostavke za još bolju kulturnu i naučnu saradnju. Što se tiče ekonomske saradnje, on je ocenio da ona u ovom momentu ni izbliza nije u skladu sa mogućnostima, ali i izrazio nadu da će se to u bliskoj budućnosti promeniti.

 

Nikolić je istakao da uvek rado obilazi parlamente država koje posećuje, jer je i sam 20 godina bio poslanik, od toga 18 u opoziciji.

 

Pre sastanka sa Asadovim, Nikolić je obišao zgradu parlamenta, inače rekonstruisanu pre pet godina, i upisao u knjigu utisaka:

"Mada se nalazim u parlamentu, moje misli su usmerene ka najvećem sinu vašeg naroda. Srećni su narodi i države koje povedu takvi ljudi kao što je Hajdar Alijev. Nastavite kako vas je on poveo i biće ovo zemlja najsrećnijih ljudi na svetu".

 

Predsednik Srbije je sa premijerom Azerbejdžana razgovarao za vreme radnog ručka. Pre susreta sa Asadovim i Rasizadeom, Nikolić je položio vence na spomenik "ocu nacije" koji je ujedno bio otac i aktuelnog predsednika, Hajdaru Alijevu i na spomenik Palim borcima.

 

U delegaciji koju predvodi Nikolić su i šef srpske diplomatije Ivan Mrkić, savetnici Marko Đurić , Predrag Mikić, Jasmina Mitrović-Marić, šef Pres službe Stanislava Pak i drugi.

Podeli

Pitajte predsednika

Ime i prezime je obavezno polje.
Telefon je obavezno polje.
Тema je obavezno polje.
Еlektronska pošta je neispravna.
Poruka je obavezno polje.