Zaveštanje budućim generacijama Vranjanaca

Dragan Mininčić Ciga diplomirao je 1972. godine na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Nekako u to vreme u Beogradu je otvoren „Prosvetin” Antikvarijat u Knez Mihajlovoj ulici, u zgradi Akademije nauka, zamišljen da bude jedan od najvećih na Balkanu, da bi se preko njega podstakla ponuda starih i retkih knjiga. Za njima se osećala nasušna potreba na policama Narodne biblioteke Srbije, koja se tih godina uveliko obnavljala posle rušenja do temelja u Drugom svetskom ratu, zatim Biblioteke Srpske akademije nauka i umetnosti i drugih biblioteka u ondašnjoj Jugoslaviji.

 

Za direktora Antikvarijata postavljen je upravo Dragan Mininčić, koji će na tom mestu ostati čitavih trideset godina. U međuvremenu, od 1991. do 1994. godine, u najtežem vremenu za izdavaštvo, Mininčić je bio i generalni direktor „Prosvete”. Dragan Mininčić Ciga kao vrsni poznavalac pisane reči, dobitnik je više priznanja i nagrada, među kojima su: „Zlatni beočug”, „Vozarevićeva nagrada”, „Zlatni knjižar”, zlatna značka „Kulturno-prosvetne zajednica Srbije”, nagrada izdavača i udruženja knjižara Hrvatske i mnogih drugih.

 

Družio se i sarađivao sa mnogim srpskim književnicima i likovnim umetnicima, ljudima koji su stvarali kulturu u drugoj polovini 20. veka, kao i sa savremenim kulturnim pregaocima. Kao čovek kome je knjiga bila životno opredeljenje, posao i ljubav istovremeno, Mininčić je postao strastveni kolekcionar, istančanog ukusa i velikog interesovanja za pisanu i štampanu reč. Širinu njegovog duha i studiozno poznavanje ne samo književnosti, već društvenih nauka uopšte, svakako ilustruju izuzetni naslovi njegove velike i dragocene biblioteke.

 

Ovaj pasionirani ljubitelj kvalitetne, retke i vredne „pisane reči” na svojim putovanjima po svetu posećivao je najveće riznice srpskih rukopisnih i štampanih knjiga iz proteklih vekova, istovremeno znalački stvarajući svoju ličnu, impresivnu biblioteku. Ugledajući se na većinu širokogrudih erudita koje je poznavao i drugovao sa njima, Dragan se i sam odlučio da daruje deo svoje privatne kolekcije vranjskoj biblioteci, sledeći svoje unutrašnje lične, tradicionalne i umetničke porive, želeći da plodovi njegovog rada budu sačuvani od zaborava.

 

Svestan značaja koje legatorstvo ima kroz pretvaranje privatnih u javne zbirke, Dragan Mininčić preuzima ulogu darodavca i Biblioteci „Bora Stanković” poklanja deo svoje lične kolekcije. „Moja je želja bila da se ove knjige vrate u Vranje, jer većina njih govori o Vranju, o prošlosti grada u kome sam rođen, u kome sam odrastao i čini me srećnim činjenica da će sve to biti dostupno u ovoj biblioteci” - rekao je Mininčić prilikom predaje legata.

 

Legat je oplemenio i obogatio knjižni fond Biblioteke i postao njegova neponovljiva i unikatna celina, koju do sada Biblioteka nije posedovala. Ostavio je u legat skoro 1300 knjiga, a poseban kuriozitet predstavljaju publikacije sa posvetama autora, koje je Mininčić dobijao na poklon od svojih prijatelja, velikana srpske pisane reči. Kratke, ali sažete redke pune poštovanja i uvažavanja ispisali su Dobrica Ćosić, Desanka Maksimović, Milorad Pavić, Ljubivoje Ršumović, Duško Radović, Matija Bećković, Dejan Medaković i mnogi drugi savremenici ovog širokogrudog Vranjanca, darodavca Javne biblioteke ,,Bora Stanković''.

 

Smeštajni prostor legata upotpunjen je sa šest uramljenih umetničkih slika, to su portreti Danila Kiša i Desanke Maksimović, zatim slika Save Stojkova sa posvetom, Dragana Maleševića Tapija sa posvetom, Miće Popovića, karta Beograda iz 19. veka i autoportret Mome Kapora. Umetničke slike daju posebnu notu ambijentu legata i objedinjuju jedinstvenu ideju.

 

Svaki legat je jedno zaveštanje, duhovno i fizičko svedočanstvo, afirmacija dobročinstva i altruizma, imovina za buduće generacije. Darodavci poput gospodina Mininčića veoma su značajni za vranjsku biblioteku, koja predstavlja važan segment širokog konteksta gradske baštine. Ovakvo darivanje u sebi nosi jedan uzvišen životni princip i želju da zadovoljstvo i radost traju, šireći na dalje sam čin dobročinstva.