Obraćanje predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića na generalnoj debati 75. zasedanja Generalne skupštine UN

"Ekselencije,

 

godišnjica od osnivanja Ujedinjenih nacija i potpisivanja Povelje UN, predstavlja značajan jubilej za čitavo čovečanstvo.

 

Republika Srbija snažno podržava multilateralizam i principe sadržane u Povelji UN.

 

Suverena jednakost država, odricanje od upotrebe sile, nemešanje u unutrašnje stvari drugih država, poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta, mirno rešavanje sporova i uvažavanje različitosti, su principi čija aktuelnost nikada nije niti sme biti dovedena u pitanje.

 

Krupne promene na međunarodnom planu koje je doneo 21. vek, samo jačaju potrebu za striktnim poštovanjem Povelje Ujedinjenih nacija i njenih svima poznatih osnovnih principa.

 

U ovoj godini velikih jubileja ujedno obeležavamo i 75. godišnjicu završetka Drugog svetskog rata. Kao predstavnik države i naroda koji je podneo ogromna stradanja i žrtve u borbi protiv nacizma i fašizma, želim da poručim da smo svi zajedno dužni da čuvamo sećanje i izvučemo pouke iz tog najrazornijeg sukoba u novijoj istoriji, kao i da se zajednički suprotstavimo bilo kakvom pokušaju relativizacije stravičnih zločina iz Drugog svetskog rata. Samo uz pomoć naučenih lekcija iz gorke prošlosti možemo izgraditi novu, svetliju viziju budućnosti.

 

Republika Srbija ni po svojoj teritoriji ni po svojoj populaciji ne spada u red velikih država.

 

Zato je za nas Generalna skupština Ujedinjenih nacija mesto od najvećeg značaja, mesto gde i mali imaju pravo i mogućnost da slobodno iznesu svoje stavove, i da ih argumentovano brane. 

 

 

Upravo iz tog razloga smatram za veliku čast mogućnost da vam se danas obratim u ime Republike Srbije, države koja je čvrsto privržena politici mira i prosperiteta celokupnog čovečanstva. 

 

Debata koju danas vodimo u virtuelnom formatu sama po sebi dovoljno govori o situaciji u kojoj se današnji svet nalazi i potvrda je da moramo učiniti sve da očuvamo i ojačamo Ujedinjene nacije i Generalnu skupštinu, kao najvažniji forum u kojem se mogu čuti mišljenja svih država članica o najvažnijim temama od globalnog značaja. 

 

Tema ovogodišnje generalne debate podseća nas na značaj multilateralizma kao temeljnog principa na kojem počivaju Ujedinjene nacije. Čvrsto smo uvereni da se samo zajedničkim delovanjem, međusobnim usaglašavanjem i uvažavanjem mogu naći odgovori u suočavanju sa globalnim izazovima kao što je aktuelna pandemija zarazne bolesti KOVID-19.

 

Pandemija je dodatno naglasila potrebu za bliskom i intenzivnom međunarodnom saradnjom, pri čemu UN i njene specijalizovane agencije i organizacije poput Svetske zdravstvene organizacije imaju nezamenjivu ulogu u organizovanom odgovoru na novonastale izazove koji nisu samo zdravstvene prirode, već imaju i socijalno-ekonomsku, političku i bezbednosnu dimenziju.

 

Pandemija KOVID - 19 snažno potvrđuje potrebu i nužnost  postojanja i jačanja uloge Ujedinjenih nacija.   Relevantnost ovog foruma nikada ne sme biti dovedena u pitanje.

 

Čvrsto smo uvereni da se samo uzajamnom saradnjom, usaglašavanjem stavova i međusobnim uvažavanjem može naći globalni odgovor u suočavanju sa ovom modernom pošasti.

 

Ujedinjene nacije kakve su nam potrebne, kako danas, tako i u budućnosti, moraju biti prilagođene novonastalim okolnostima i spremne za zajednički odgovor na izazove savremenog doba.

 

U tom smislu, postojeća situacija je prilika koju treba da iskoristimo za unapređenje sistema međunarodne koordinacije i podrške.

 

Upravo na tom planu Ujedinjene nacije moraju imati ključnu ulogu i zato treba kontinuirano da radimo na prilagođavanju, jačanju i unapređenju efikasnosti sistema Ujedinjenih nacija, jer je to najbolji put ka punom ostvarenju ideje multilateralizma.

 

Novonastala realnost u svetu predstavlja još jedan dokaz da savremeni izazovi ne poznaju granice država.

 

Srbija se i sama suočava sa problemima u borbi protiv ove bolesti, koja je izazvala tektonske promene u svetu i primila je pomoć prijateljskih država kada joj je to bilo najpotrebnije, na čemu im ovom prilikom još jednom zahvaljujemo.

 

Takođe želim da se zahvalim našim evropskim partnerima, našim kineskim prijateljima, kao i našim ruskim prijateljima.

 

Isto tako, pokazali smo solidarnost i pružili pomoć drugim državama i nastavićemo da pružamo pomoć onima kojima je to najpotrebnije u ovim teškim trenucima.

 

Ovom prilikom izražavamo veliku zahvalnost na pomoći i podršci koju su Ujedinjene nacije i Svetska zdravstvena organizacija pružile Vladi Republike Srbije u borbi protiv pandemije.

 

Sa druge strane, i pored već upućene finansijske pomoći za jačanje odgovora zdravstvenih sistema na KOVID-19, nastavićemo da pružamo podršku Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, kao i Savezu za inovativne spremnosti za epidemiju (CEPI) kao vodećem akteru na polju vakcinacije.

 

Iako je pandemija uzdrmala i najjače svetske ekonomije, moram da naglasim da je Srbija uspela održi stabilan budžet, kao i kompletan fiskalni i monetarni sistem koji je u potpunosti pripremljen da izdrži mere pomoći privredi otvoren je za potencijalne investicione planove.

 

Uložili smo velike napore kako bismo pomogli opstanak naše ekonomije, prevashodno zahvaljujući disciplinovanom i odgovornom vođenju javnih finansija. Uprkos efektima krize, Srbija je zabeležila odlične rezultate na ekonomskom planu u prva dva kvartala ove godine i imamo jake razloge da verujemo da ćemo do kraja godine ostati među najstabilnijim ekonomijama u Evropi.  

 

Mi nismo bogata zemlja, ali želim da kažem da nismo ni siromašna, te da se nadamo da ćemo do kraja ove godine imati najveću stopu rasta u čitavoj Evropi. Do sada, odnosno u prvih pest meseci ove godine, postali smo prva zemlja tj. zemlja sa najvećom stopom rasta, a nadam se da ćemo biti u stanju da nastavimo tim putem.

Dragi prijatelji,

 

Punopravno članstvo u Evropskoj uniji predstavlja spoljnopolitički prioritet Republike Srbije. Međutim, naš evropski put ne isključuje opredeljenost za razvoj saradnje i produbljivanje odnosa sa državama svih regiona. Negujemo partnerske odnose sa državama Zapada, uključujući sve intenzivniju saradnju sa SAD, ali istovremeno se ponosimo izvanrednim odnosima sa Ruskom Federacijom i Narodnom Republikom Kinom. I kao što svi možete da vidite, mi to ne krijemo, već smo izuzetno ponosni na naša prijateljstva. Saradnja sa prijateljskim afričkim, azijsko-pacifičkim i južnoameričkim zemljama, takođe je u fokusu našeg spoljnopolitičkog delovanja.

 

Takođe, unapređenje regionalne saradnje predstavlja temeljno polazište naše spoljne politike i verujemo da smo se u odnosima sa susedima pokazali kao odgovoran i pouzdan partner. Posvećeni smo očuvanju regionalne stabilnosti i intenziviranju saradnje u svim oblastima, budući da to doprinosi procesu pomirenja, bližem povezivanju i razvoju i služi na dobrobit građana celog regiona. Svesni smo ozbiljnosti i složenosti problema u odnosima sa nekim od naših suseda i opredeljeni smo da ih rešavamo isključivo dijalogom, uzimajući u obzir interese svih zainteresovanih strana.

 

U tom kontekstu, Srbija nastoji da poseban akcenat stavi na razvoj ekonomske saradnje, smatrajući da ovakav pristup može doprineti podizanju međusobnog poverenja, a time i lakšem rešavanju otvorenih pitanja.

 

Vodeći se upravo potrebom unapređenja ekonomske saradnje i stvaranja povoljnije investicione klime u regionu zapadnog Balkana, na jesen 2019. godine sam zajedno sa premijerima Severne Makedonije i Albanije, Zoranom Zaevom i Edijem Ramom, pokrenuo inicijativu usmerenu na olakšavanje slobode kretanja ljudi, robe, usluga i kapitala, kao i na mnogo bližu saradnju između naše tri zemlje.

 

Želim da napomenem da je inicijativa otvorena i za druge zainteresovane strane Zapadnog Balkana i ovom prilikom ih pozivam da joj se priključe, budući da je njen smisao da u punoj meri bude inkluzivna za sve u našem regionu.

 

Verujemo da je evropska perspektiva regiona bila i ostala značajan podsticaj za neophodne reformske procese i unapređenje saradnje. Smatramo da bez pune integracije Zapadnog Balkana u EU, zajednički ekonomski i politički prostor na evropskom kontinentu neće biti potpun i uvereni smo da je politika proširenja  u interesu ne samo građana Zapadnog Balkana, već i Evropske unije.

 

Drago mi je i što je i u ovom teškom periodu izazvanom pandemijom KOVID-19  pokazan veoma visok nivo uzajamne solidarnosti u regionu, što je u značajnoj meri rezultat upravo konstruktivnog i proaktivnog odnosa koji je Srbija prethodnih godina gradila sa susedima.  Intenzivno smo sarađivali sa državama regiona kako vezano za evakuaciju građana, tako i po pitanju upućivanja humanitarne i medicinske pomoći, ali i redovnog snabdevanja robom.

 

Korisnom se pokazala odluka o uspostavljanju „Zelenih koridora“ u našem regionu, što je omogućilo nesmetan transport pomoći, bez zastoja na graničnim i administrativnim prelazima.

 

Ekselencije,

 

Poznato vam je da se suočavamo sa problemom u pogledu očuvanja teritorijalnog integriteta Srbije, odnosno naporima da se i pored svih prepreka reši pitanje naše Autonomne pokrajine Kosova i Metohije. Upravo je politika Srbije za očuvanje mira i stabilnosti, saradnje i  ekonomskog napretka o kojoj sam ranije govorio, dovoljan podstrek da pristupimo rešavanju ovog dugotrajnog problema, u najboljem interesu i Srba i Albanaca.

 

Na tom putu, bili smo i bićemo suočeni sa brojnim pritiscima, jer je Srbija na raskršću puteva na kojima se sudaraju različiti politički interesi. Verujemo da će posle dugog i teškog dijaloga moći da se dođe do rešenja, ali budite uvereni da Srbija nikada neće pristati na poniženja.  Za nas nije prihvatljivo bilo šta što nije kompromis.  A kompromisom obe strane moraju biti podjednako zadovoljne ili nezadovoljne.

 

Nedavna obnova dijaloga Beograda i Prištine pod okriljem EU, nakon skoro dve godine zastoja, svakako je prvi korak na tom putu.

Takođe, veliki iskorak na planu pronalaženja obostrano prihvatljivog rešenja za pitanje Kosova i Metohije, predstavlja i nedavno potpisivanje sporazuma u Vašingtonu o normalizaciji ekonomskih odnosa, koji uključuje niz ekonomskih i infrastrukturnih projekata, što treba da omogući bolji život svim građanima u tom delu naše zemlje i našeg regiona.

 

Koristim ovu priliku da istaknem i pohvalim veoma konstruktivnu i važnu ulogu koju je u postizanju sporazuma imala administracija predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa, što je važan signal njene posvećenosti pronalaženju trajnog i održivog rešenja za ovo važno pitanje.

 

Dijalog Beograda i PIS u Prištini, koji je nastavljen u Briselu uz posredovanje EU, pravi je put za postizanje održivog dogovora dve strane, ali polazna tačka nikako ne može da bude za Srbiju ponižavajuća i neprihvatljiva, a to je tzv. nezavisnost Kosova.  

 

 

Uprkos svemu, verujemo da je dogovor između Srba i Albanaca ključ za stabilnost regiona. Republika Srbija ostaje posvećena nalaženju kompromisnog rešenja za pitanje Kosova i da politikom mira i saradnje gradi zajedničku budućnost.

 

Dame i gospodo,

 

Republika Srbija nije posvećena samo miru i bezbednosti, kao i socijalno-ekonomskom prosperitetu na nacionalnom i regionalnom planu, već je svesna značaja aktivnog angažmana u ovim oblastima i na globalnom nivou. Pridajemo veliki značaj naporima UN na planu promocije i očuvanja mira i bezbednosti u svetu i aktivno učestvujemo u sistemu kolektivne bezbednosti.

 

Nastavljajući tradiciju učešća Jugoslavije u mirovnim operacijama UN, započetu 1956. godine, predstavnici Srbije aktivno su angažovani u mirovnim misijama UN i EU. Sa velikim ponosom ističemo da smo vodeća zemlja u regionu Zapadnog Balkana i deveta na listi evopskih zemalja sa najvećim doprinosom vojnim i policijskim snagama u misijama UN.

 

Takođe, Srbija će nastaviti sa pružanjem doprinosa u borbi protiv terorizma kroz punu implementaciju Globalne strategije UN za borbu protiv terorizma i relevantnih rezolucija SB UN.

 

Usvajanje Agende održivog razvoja do 2030. godine, kao i Pariskog sporazuma o klimatskim promenama, predstavlja ključne korake u suočavanju sa nekim od najvećih izazova današnjice – globalnom ekonomskom nestabilnošću, rastućim društvenim nejednakostima i posledicama klimatskih promena.

 

Dragi prijatelji,

 

Povelja Ujedinjenih nacija trebalo bi da predstavlja „Ustav“ savremene međunarodne zajednice, zbirku osnovnih principa i načela kojima se regulišu međunarodni odnosi i procesi u međunarodnoj zajednici i od kojih se ne sme odstupati.

 

Nažalost, na samom kraju 20. veka, u mojoj zemlji smo bili svedoci i žrtve pribegavanja jednostranim merama i akcijama koje podrivaju i dovode u pitanje efikasnost multilateralizma i međunarodnih mehanizama saradnje, ali i samog međunarodnog prava.

 

Tadašnja Savezna Republika Jugoslavija bila je bombardovana bez saglasnosti Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, čime je na najgrublji način prekršena Povelja UN.

 

Nakon toga, jednostranim aktom kojim su privremene institucije u Prištini proglasile nezavisnost tzv. Kosova, prekršena je rezolucija SB UN 1244 i ozbiljno ugrožena stabilnost Republike Srbije, ali i čitavog regiona. Podsećam da je Republika Srbija u potpunosti posvećena nalaženju kompromisnog rešenja za pitanje Kosova i Metohije. Naša politika je odgovorna, činimo sve da interesi našeg naroda, ali i regionalnog mira i stabilnosti budu zaštićeni.

 

Braneći svoj suverenitet i teritorijalni integritet i poštovanje Rezolucije SB UN 1244, Republika Srbija istovremeno brani i međunarodno pravo, Povelju UN, kao i vrhovni autoritet Saveta bezbednosti.

 

Verujemo da je i u predstojećem periodu od suštinske važnosti dalje jačanje napora na očuvanju principa na kojima je pre 75 godina formirana ova Organizacija. Uvereni smo da je uloga Ujedinjenih nacija u ovim procesima bila i ostala nezamenljiva. Budite sigurni da će Republika Srbija nastaviti da bude ozbiljan i pouzdan partner u ostvarivanju zajedničkih ciljeva, jačanju saradnje u okviru Ujedinjenih nacija i izgradnji bolje budućnosti za sve nas.

 

Kao što sam već rekao, Republika Srbija ni po svojoj teritoriji ni po broju stanovnika ne spada u red velikih država. Ali, svojom kulturom i svojim doprinosom nauci, naša zemlja ubraja se u red najrazvijenijih nacija. 

 

O našim doprinosima civilizaciji i opštoj dobrobiti čovečanstva najbolje svedoči Unesko koji sa posebnim pijetetom ističe našu srednjevekovnu umetnost i slobodno mogu reći najznačajnijeg čoveka 20. i 21. veka, našeg naučnika Nikolu Teslu.  A vremenski raspon od freske Belog Anđela, prve slike koja je sa zemlje otišla u orbitu do Tesle, pokriva period od renesanse do naših savremenika.

 

Srbija je u svojoj težnji za trajnim mirom i opštim blagostanjem, sebe obavezala na vojnu neutralnost.  Sa pravom smatramo da je to jedna od najjačih poruka mira koja je sa Balkana otišla ka svetu.

 

Velika američka umetnica Isidora Dankan rekla je nakon Velikog Rata: ''Nasilje velikih i moćnih često se zna okrenuti protiv njih. Najbolji primer da se ne treba iživljavati nad malima jeste i primer malog srpskog naroda koji je stavio tačku na jednu carevinu, koja je trajala skoro hiljadu godina…''

 

Srbija prezire svaki vid nasilja.  Srbija želi mir i prosperitet, i sebi i celom čovečanstvu. Srbija želi mir za svoj region.

 

Hvala na pažnji i budite bezbedni."