Царински печат из Тисе

У близини Бечеја, недавно су спроведена истраживања остатака средњовековног утврђења које представља јединствен археолошки локалитет у српском делу Потисја.

 

На иницијативу Градског музеја Бечеј, тим археолога, историчара, ронилаца и других стручњака током лета спровео је истраживања како на копну, тако и у води, како би утврдио тачан изглед некадашње тврђаве, као и стање у ком се остаци тренутно налазе. Овогодишњи радови представљали су заправо наставак кампање из 2008. године када је Покрајински завод за заштиту споменика културе Нови Сад, у сарадњи са рониоцима из Италије, отворио једну археолошку сонду, чиме су истраживања и започета.

 

Фокус истраживача овога пута представљао је рушевински слој из доба минирања тврђаве почетком 18. века. То је најмлађи слој на локалитету и у њему је откривен материјал који говори о животу у самом утврђењу за које се претпоставља да је из 14. века, а можда и старије.

 

Тврђава је служила као речна станица на Тиси, за контролу пловидбе, царињење и складиштење робе, а истовремено су то и једини значајнији остаци средњовековне фортификације на Тиси јер нема сличних дуж њеног тока крај Сегедина, Титела или Сенте. У почетној фази у фокусу стручног тима била је процена степена очуваности елемената утврђења, као што су кула, капија, искошени испусти на зидовима и слично.

 

Руководилац истраживања је Рашко Рамадански, кустос археолог Градског музеја Бечеј, који је навео да ископина завређује пажњу како за археолошко истраживање, тако и због научно-популарне примене.

„Надамо се да ће у скоријој будућности овај локалитет имати конкретну примену у промоцији завичајне историје, локалног туризма и едукације“, навео је Рамадански.

 

У подводном делу утврђења пронађене су занимљивости, попут храстових шипова, као и керамичке посуде и други вредни налази. Како смо сазнали од руководиоца истраживања, међу пронађеним занимљивостима је и печатњак воштаник за печаћење докумената, на ком се осим османлијских знамења, полумесеца и звезде, налази и монограм на грчком језику. Претпоставља се да је то припадало лицу које је радило на царини или пристаништу.

 

Ископавање је реализовано у сарадњи са Општином Нови Бечеј, Градским музејом Бечеј, територијално надлежним Заводом за заштиту споменика културе из Зрењанина, Народним музејом Зрењанин, као и Музејом науке и технике из Београда.

 

Што се тиче даљег тока истраживања, тренутно се ради елаборат о радовима и чека се проглашење овог налазишта за културно добро, односно да овај локалитет добије заштићени статус, што је заправо један од циљева истраживања.