Јубилеј прве српске куће језика и писма

У овом музеју, о којем се с правом говори као о првој српској Кући језика и писма, до сада су организоване многе изложбе, како овде и у другим градовима у Србији, тако и изван наших граница - у Љубљани, Бечу, Хамбургу, Франкфурту, Солуну, а угостио је и друге музеје који су се овде представљали својим програмима кроз различите радионице и летње школе језика.

 

Језик је неодвојив од народа и према њему се морамо односити као према нашем личном, поштовати га у свакој прилици. Вук је рекао да су три најсветије ствари једног народа закони, језик и обичаји, а ми данас у Тршићу имамо научно-образовни културни центар где млади могу да изучавају наш језик у најбољим условима.

 

Дани Музеја језика и писма отворени су изложбом „Писање, штампање, дигитализација - промене заједница и замишљања“, ауторке Ане Чугуровић, кустоса етнолога-антрополога у музеју.

 

На десетак паноа приказан је пут од писања, преко првих штампаних трагова, до дигитализације којом се данас чувају сви ти писани и штампани трагови. Језик је жив и он се кроз различите начине изучава, као што је то некада радио Вук Караџић, кроз изучавање и упоређивање народног и књижевног језика. Културни идентитет једног народа је језик и зато је значајно што овакав музеј постоји.

 

Музеј језика и писма настоји да кроз интерактиван однос са посетиоцима сачува савремене навике говорника српског језика на свим нивоима језичке употребе и да укаже на промене и узроке промена у српском језику.

 

Поводом првог јубилеја Музеја језика и писма, десете годишњице постојања, у Тршићу је одржано онлајн предавање „Из уста народа у перо великог писца“, о кратким говорним облицима у „Знаковима поред пута“ Иве Андрића. Тај подухват у првој српској кући језика и писма је представила професорка емеритус др Љиљана Пешикан Љуштановић, подсетивши на шездесету годишњицу од уручења Нобелове награде том српском писцу.