Mлади чувар културне баштине српског народа

Лазар је заљубљеник у традицију и културу свог народа, те настоји да на различите начине прошлост српског народа забележи и сачува од заборава. Према његовим речима, жеља да изгради музеј, какав је данас доступан посетиоцима, појавила се пре десет година, када је имао свега 19 година и када је донео одлуку да остане на селу и учини све да сачува и на посебан начин представи историју свог народа. Међутим, ни данас у породици Милошевић не мањка мотивације за очувањем културне баштине, те Лазар интензивно ради на обликовању и реализацији различитих пројектних идеја.

 

„Љубав према старинама, народној ношњи, обичајима и култури нашег народа, али и уопште свих народа, родила се давно, још у раном детињству, а на то су у највећој мери утицале моја баба и мајка. Оне су ме васпитавале у традиционалном духу, указујући на значај поштовања традиције и културе“, објаснио је Милошевић и додао да су ручни радови његове мајке и баке нешто што га је одувек импресионирало, те закључује да се на подручју Србије, за разлику од других земаља, не цене довољно рукотворине којима се представља традиција народа.

 

Посебно место у Лазаревом конаку заузимају старински предмети из колубарског округа, будући да овај млади чувар традиције сматра, да је колубарски крај неправедно запостављен и да се излаже недовољно материјалних доказа о култури овог дела Србије.

 

Лазар је био учесник фестивала „Бисерна грана“ у Футогу, који је окупио више представника са Балкана и из различитих делова Европе и на којем је излагао женску народну ношњу колубарске Шумадије, која је том приликом његовом конаку донела награду и својеврсно признање.

 

Домаћинство Милошевића посећује велики број људи различитих националности, неки од њих се неретко враћају и импресионирани оним што ради млади чувар културне баштине, несебично донирају предмете који обележавају културе различитих крајева света и на тај начин недвосмислено пружају допринос употпуњавању колекције уникатних предмета, којима располаже мали музеј Милошевића.

 

У збирци изложених старина, на имању Милошевића могу се уочити и народне ношње других народа, као и уникатни старински предмети који су обележили историју не само Срба већ и припадника других националности. Наиме, оваквим концептом излагања старина, Лазар настоји да укаже на културне разлике и сличности, где посебно истиче тачке које су заједничке различитим културним традицијама.

 

Лазарев конак приказује прошлост народа између осталог као путоказ ка прогресивнијој будућности, јер како примећује млади чувар традиције српског народа, сазнања о прошлости могу бити корисна лекција која нам показује како да изградимо бољу будућност за нове нараштаје, али може бити и значајна подршка у грађењу и обликовању националне свести једног народа.