Музеј на отвореном: трагови једновековног рударења

Најбоље из Србије

18.06.2021. - 09:32

Музеј на отвореном: трагови једновековног рударења

Рударски Бор јединствен је по много чему, а једна од његових специфичности, која је посетиоцима веома интересантна, свакако је Музеј рударских експоната на отвореном

Од улаза у град, па све до саме ивице површинског копа, налази се рударска и металуршка опрема борског рудника употребљавана током једновековног рударења на овим просторима.
 
Музеј на отвореном: трагови једновековног рударења

Приватна архива

 
Посетиоце овог бакарног града, наравно, дочекује градски симбол - експонат рудара. Стоји камарат као хроничар једног времена и сваком посетиоцу даје увод у ову несвакидашњу причу. Причу о настанку једног рудника, о настанку једног града, и њиховој узајамној повезаности.
 
У музејски комплекс „улази“ се кроз реконструисану јамску подграду, дрвену конструкцију која симболизује улаз у рударско окно. На њој - рударски поздрав „Срећно!“. Смештен тик између две најфреквентније градске улице, стамено стоји овај експонат и подсећа на све оно што се у тим тренуцима дешава метрима испод земље. Тик покрај ње, масовна метална конструкција којом се храбри камарати спуштају у рудничке хоризонте.
 
Музеј на отвореном: трагови једновековног рударења

Приватна архива

Како настављамо централном градском улицом, једна за другом нижу се рударске машине и опрема из различитих раздобља рударења у Бору. Наилазимо тако на бушилицу, утоваривач и вагонет, а у непосредној близини су јамска локомотива и вагон за превоз рудара до удаљених места у рудничким окнима.
 
Оно што никога не оставља равнодушним свакако је рударски дампер - камион импозантне величине и тежине који се користи за транспорт руде. Овај борски из милоште прозван „Гуливер“ један је од најатрактивнијих експоната Музеја на отвореном и обавезно место за фотографисање свих туриста. Потом, једна за другом, у бојама српске заставе, величином плене гуме камиона за превоз руде.
 
Музеј на отвореном: трагови једновековног рударења

Приватна архива

Наредни кружни ток осветљава 1903. годину када је у Бору почела експлоатација руде. Недуго потом, бронзана статуа Фрање Шистека одаје почаст првом директору борског рудника под чијим руководством је у Бору пронађена руда, а у самом центру града, подигнут је и споменик утемељивачу борских рудника, Ђорђу Вајферту.
 
На само десет минута од урбаног градског језгра, а на самом крају наше рударске пустоловине, налази се површински коп рудника. Ово највеће вештачки створено удубљење у Европи настало је експлоатацијом руде бакра током 20. века. Величанствен поглед који се пружа у дубину ове земљане рупе настале под утицајем човека оставља све без даха.
 
Оно што је најважније јесте да ћете се у пролазу између свих ових експоната сусретати са људима. Они су ти који Бор чине највреднијим.
Подели

Питајте председника

Ваша питања можете послати путем поште на адресу:

ГЕНЕРАЛНИ СЕКРЕТАРИЈАТ
ПРЕДСЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ

(Питајте председника) улица Андрићев венац 1
11 000 БЕОГРАД

Или путем електронске поште:

predstavkegradjana@predsednik.rs

Ради достављања одговора, молимо Вас да приликом обраћања доставите контакт податке (име, презиме, град/општина, адреса, имејл адреса/контакт телефон).