Пут којим иду само одабрани

Најбоље из Србије

06.11.2020. - 09:30

Пут којим иду само одабрани

Двадесетдвогодишњи Урош Стоиљковић из Ћуприје већ је познат у научним и стручним круговима. То што је студент треће године Хемијског факултета у Београду, како каже, само је фаза у научном сазревању

Октобра 2020. године, на дан општине Ћуприја, Урош Стоиљковић постао је најмлађи носилац једног од најзначајнијих признања града. То му је и прво друштвено признање. Оних, стручних, за успехе у школовању има сијасет. А тек му је 22 године. Обично се за младе и надарене људе каже да „то име треба запамтити“. Његово је већ добро познато. У научним, стручним круговима већ добро познају овог бриљантног студента или можда још прецизније, готово већ афирмисаног младог научног радника. А рекосмо, тек му је двадесет друга.
 
Урош је рођен 1998. године у Крагујевцу, али је већи део живота провео у Ћуприји. Ту је завршио школовање до факултета и ту је већ својим наставницима показао да његове способности, идући у корак са интересовањима, стреме негде врло, врло високо. Готово да није било онога што се у школи зове ваннаставна активност, а да у њу није био укључен и Урош. Он је глумио у школским представама, свирао гитару на гимназијским прославама, писао за школски лист, стизао да учествује и, разуме се, побеђује на такмичењима из физике и хемије... Тешко да ће се у аналима ћупријске гимназије наћи још неколико свестраних ученика попут Уроша Стоиљковића. Подразумевало се да Урош буде носилац дипломе „Вук Караџић“ и ђак генерације, а пре тога је у своју биографију уписао и прво место на републичком такмичењу из хемије и треће на државној хемијској олимпијади. Да ли су га успеси на такмичењима или љубав према хемији определили да упише Хемијски факултет свеједно је, погрешио није, мада нема сумње да би Урош био бриљантан студент шта год да је уписао.
 
Пут којим иду само одабрани

Приватна архива

Данас у року завршава трећу годину Хемијског факултета Универзитета у Београду. Већина студената у студентски „стаж“ убележи покоју „десетку“, они бољи их нанижу по неколико, а код Уроша у индексу ниједна мања оцена од десет. Просек досад 10,00, а такав просек ће, нема разлога да буде другачије, остати до краја школовања. Када ће крај школовања у овом тренутку Урош ни сам не зна, али наслућује да ће наредне, магистарске и докторске студије, бити само фазе у научном сазревању и профилисању. Нема сумње да је наука његов позив и животни пут као што је извесно да је хемијска наука у Србији у Урошу већ добила ново име. Она светска сачекаће на Уроша још неку годину. Као млад студент, тек што је завршио оне прве „бруцошке“ кораке упознавања са средином, Урош је постао део истраживачких тимова реномираних научника професора Тамаре Тодоровић и Игора Опсенице. Паралелно, у истраживачкој станици Петница, у којој је активан од гимназијских дана, Урош постаје ментор - сарадник на групи за хемију, где организује низ стручних предавања и семинара. А да не уме само да учи, већ и да друге учи, Урош је показао прошле године. У тандему са још једним бриљантним студентом, Анамаријом Николетић, био је ментор тима који је на међународном турниру из хемије освојио сребрну медаљу. Иначе сам турнир, који у спортским релацијама има ранг светског првенства из хемије, одржан је на Универзитету „Ломоносов“ у Москви.
 
У ваннаставним, студенским, активностима, Урош има много интересовања и преокупација, али за разлику од већине вршњака који се тим хобијима баве разоноде ради и површно, он је у свему темељан. Како су га још у гимназијским данима занимали нови медији истовремено са првом годином факултета уписао је „ITAcademy“ за веб и графички дизајн. Завршио је наравно и данас се у слободно време бави израдом веб страница, аудио и видео дизајном. А ту је и гитара, коју је од малих ногу научио да носи свуд са собом, па тако и данас. Кад између предавања, вежби, научних истраживања и огледа не забавља друге, онда свира за себе. То му је, каже, предах и опуштање, али и пуњење батерија.
  
Да је Урош Стоиљковић вансеријски таленат дало се одавно наслутити. Његова посвећеност ономе што ради могла се препознати већ у гимназијским данима. Спој талента и посвећености, не тако честе у том узрасту, обезбедили су му место међу најбољима. У Србији. Због тога што је један од најбољих, награђен је стипендијом Министарства просвете, науке и технолошког развоја, наградом фондације „Драгица Николић“ и наградом Доситеј, која се додељује младим талентима, као и стипендијом ЊКВ престолонаследника Александра Карађорђевића и стипендијом „Linggroup“ коју добија најбољих 20 младих ученика.
 
Урош Стоиљковић, млад човек, већ је отворио врата тајанственог света науке, света у који могу само одабрани, а како рекосмо, тек му је двадесет друга.
Подели

Питајте председника

Име и презиме је обавезно поље.
Телефон је обавезно поље.
Тема је обавезно поље.
Електронска пошта је неисправна.
Порука је обавезно поље.