img_1181.jpg

Вести

15.02.2016. - 20:39

Не смемо да престанемо да се боримо за истину, правду, демократију, за Србију!

Сретење је у нас више од хришћанског празника. Срби су Сретење приближили свим грађанима подигавши се баш на овај данашњи празник 1804. године, против вишевековног ропства и доносећи баш на Сретење 1835. године први Устав своје модерне државе.

Као опозициони посланик учествовао сам у одређивању Сретења за државни празник и био сам за. Посланик опозиције има право и на приватне разлоге, али не бисмо погрешили и да смо датум за Дан државности тражили у правној традицији Србије вековима уназад. Подсетићу нас тек на два могућа важна историјска рукописа с почетка 13. и средине 14. века.
Законоправило или Номоканон светог Саве објављен 1219. године, најважнији је државни, црквени, правни, историјски, књижевни рукопис Србије и свакако један од најзначајнијих европских. Или Душанов законик, најзначајнији правни споменик немањићке државе који је донет у Скопљу 1349. године, а допуњен пет година касније са још 66 чланова на сабору у Серу. Ти српски средњевековни рукописи базирани су на жељи да се држава уреди, а власт омеђи.
Па ипак, закључили смо да је веза Сретења са историјом наше државе превише јака, иако су се догађаји које славимо одиграли столећима касније, тек у 19. веку.
Тада је Српска држава обнављана у два правца: војничким победама у Првом и Другом српском устанку, и уставотворним напорима који су, иако краткотрајни, поставили темеље савремене грађанске Србије.
Леополд Ранке пише: “У први мах устанак је имао карактер социјалне револуције, међутим, са првим војничким победама, расла је и свест о обнови независне српске државе на темељу достигнућа из времена славних Немањића». (крај цитата)
Књаз Милош је испрва мислио да је добро имати апсолутну власт неомеђену уставним прописима, али је био окружен паметним људима који се нису устезали да му кажу шта мисле. Један од таквих, Вук Стефановић Караџић, формулисао је програм реформи са циљем да од Србије створи европску државу и спречи њено заостајање. Покушао је да утиче на књаза да ограничи своју самовољну владавину: „Кад сваки човек у народу буде сигуран са својим животом, имањем и чашћу –
пише Вук Милошу – онда ћете само и Ви бити сигурни с Вашим животом, с Вашим имањем и с Вашом чашћу.“

Даме и господо,
Књаз Милош је Сретењским уставом направио први корак у успостављању самосталне српске државе. О томе најбоље сведоче одредбе о грбу и застави као и оне о увођењу попечитеља војних и иностраних дела, што је било у јасној супротности са Хатишерифом.
И велике силе су се готово утркивале која ће пре да укине Сретењски устав, оцењујући га револуционарним, посебно због погавља о општенародним правима Срба.
Без обзира што је Сретењски устав краткотрајно засијао на демократском небу Европе, Србија је била одлучна да остане на путу стварања уређене, грађанске државе. Тако је 1835. године добила први прави Устав у овом делу света.
Поносни смо што је Србија у изузетно тешким историјским околностима предњачила у примени демократских принципа. Тако је било у средњем веку. Тако је било у свитање Новог доба. Тако је и данас.

Драги пријатељи,
Србија поштује међународно право, универзалне принципе људских права, не само у теорији, већ и у пракси. О томе сведоче бројни догађаји из новије историје, а посебно мигрантска криза са којом смо данас суочени. Невоља која је натерала народе са Блиског истока да крену на пут у непознато и на том путу прођу кроз Србију, показала је свету право лице нашег народа и наше државе.
На жалост, време у коме живимо подразумева примену дуплих стандарда и мирење са њима. Чини се као да постоје орвеловски народи - они који су једнаки, и они други који су више једнаки. Постоје државе за које важи једна брзина и државе за које важи друга брзина. Или државе на једном колосеку и државе на другом колосеку. Државе чланице и државе кандидати.Државе слободне и државе под мониторингом. И све примењено на њихове грађане, наравно.
А када се узме у обзир чињеница снаге и бројности оних народа који су у другој брзини, на другом колосеку, поставља се питање - до када ће важити примена дуплих стандарда? До када ћемо прихватати као нешто што је у реду да један одсто становништва поседује богатство остатка света? До када ће већина човечанства да ћути и трпи, и ћути и трпи?Србија је крвљу својих предака стекла право да постави питање: Докле? Стекла право да тражи одговоре:Зашто за неке државе важе једна правила, а за Србију и неке земље, очигледно, друга, која се не усуђујем да назовем правилима?
Зашто на Косову и Метохији противправно суде Србима и осуђују их без икаквих доказа? Када ће бити макар окривљени злочинци који су трговали органима Срба на Косову и Метохији? Када ће бити осуђен тероризам у Јужној покрајини?Ко гарантује да признање независности те квази државе, изнедрене тероризмом, неће бити правни основ некима за признање такозване Исламске Државе? Будите сигурни да су неправдом према Србији и Србима, оштећени грађани читаве Европе.

Даме и господо,
На овај наш највећи дан нема беседе без говора о Косову и Метохији – нашем камену темељцу, месту настанка наше духовности и карактера. Преговарамо са Албанцима који живе у нашој покрајини са најискренијом жељом да једном за свагда дођемо до решења које ће омогућити миран и просперитетан живот и Србима и Албанцима. Али, сви треба да знају и разумеју да се свога никада нећемо одрећи.
На овај дан је природно да се упитамо где је Србија данас на међународној сцени. Могу спокојно и оправдано да кажем да смо уважавани, да свако хоће да нас саслуша, пита за мишњење.
Донедавно није било тако. Није то питање среће, верујте да смо уважавање заслужили упорним радом и враћањем у први план онога што нас краси као стару државу и народ. Разбијали смо свакодневно скројене стереотипе о „лошим Србима“ и верујем да ћемо настављањем мудре политике онемогућити било какво обнављање тих намерних наруживања. Србија је данас у пуном смислу европска земља и ту, пре свега, имам у виду њено уређење, њене слободе и правa, њене духовне вредности и најузвишеније циљеве. Крећемо се ка Европској унији сигурним кораком и уз уважавање саговорника и посматрача. При томе волимо и Русију, Кину, Америку, односно обе Америке, нашу браћу из Африке и Азије. Желимо да цео свет буде место животне радости, а не страдања и ужаса рата. Свесни смо да не престаје битка за остварење онога што сам изрекао, али са вером у Бога и у себе, заједничким и братским напорима са свим цивилизацијама, то можемо постићи.
Морамо да будемо уверени да имамо перспективу. То вам не говорим као неко ко жели да вас умири из уских политичких разлога. То наглашавам зато што сам убеђен да даљом пожртвованошћу, бригом о читавој заједници и сваком њеном делу, са истинском солидарношћу можемо ставити у погон све оно што нас краси: а то су даровитост нашег народа, природне погодности и изузетност наше земље.
Времена се мењају. Мењају се и глобална и локална слика света. Ми само не смемо да престанемо да се боримо за истину, правду, демократију, за Србију. За праведну и демократску Европу. За пријатељства широм света.

Даме и господо, пријатељи,
Добродошли!
Драги грађани Србије,
Са жељом да нам свако будуће Сретење у свему добром буде благородније од претходног, честитам вам Дан државности!

Живела Србија!

Видео материјал можете преузети са линка http://we.tl/aXR3F2HaeV

Подели

Питајте председника

Ваша питања можете послати путем поште на адресу:

ГЕНЕРАЛНИ СЕКРЕТАРИЈАТ
ПРЕДСЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ

(Питајте председника) улица Андрићев венац 1
11 000 БЕОГРАД

Или путем електронске поште:

predstavkegradjana@predsednik.rs

Ради достављања одговора, молимо Вас да приликом обраћања доставите контакт податке (име, презиме, град/општина, адреса, имејл адреса/контакт телефон).