65669_10151350775492554_500790620_n(1).jpg

Вести

18.05.2013. - 00:00

Председник Николић: Константинова визија и за модерну Србију

ВИМУНАЦИЈУМ, 18. маја (Тањуг) - Председник Србије Томислав Николић отворио је вечерас у Виминацијуму изложбу о Константину Великом и Миланском едикту, поручујући да је славни Константин - прогласивши хришћанство дозвољеном религијом - мислио несвесно и на "ово време у којем градимо савремену српску државу равноправних грађана".

 
"За сваку одлуку у животу имамо узор у нечему што је неко паметнији од нас написао, а нама остало само да научимо да читамо. За ово време, када се боримо за опстанак свог народа на Косову и Метохији, када нам се чини да је можда теже него икада, Конфучије је записао: Наша највећа слава није што никада нисмо пали, већ што смо устали сваки пут када паднемо", рекао је шеф српске државе.
 
Отварајући изложбу "Константин Велики и Милански едикт 313 - Рађање хришћанства у римским провинцијама на тлу Србије", Николић је подсетио да је реч о обележавању једног од кључних догађаја у хришћанској цивилизацији: "1.700 година Миланског едикта, 1.700 година слободе за хришћанство".
 
"Назив места на коме обележавамо своју славну историју, Виминацијум, данас грађанима Србије звучи лепо и мелодично, али страно. То је део наше римске историје, коју имамо као што имамо византијску, српску, отоманску, српску, југословенску, српску. То је једна од наших најдрагоценијих карактеристика: изванредна мешавина различитих култура, језика, традиција и бурна и занимљива историја", казао је.
 
Подручје Србије је миленијумима било место окупљања, раздвајања, борбе, али и константног развоја, додао је председник, осврћући се на прошле епохе и места која о томе сведоче - од Лепенског Вира, једног од највећих и најзначајнијих мезолитских и неолитских археолошких налазишта на свету, од око 6500. до 5500. године пре наше ере, преко најраније металургије бакра у Европи која потиче са винчанског локалитета у источној Србији, из 3700. и 3500. године пре нове ере. 
 
"Поједина винчанска насеља премашивала су величином и бројем становника остала неолитска насеља, као и прве градове који су знатно касније настали у Месопотамији, Египту", рекао је.
 
Почетком нове ере, целокупно Балканско полуострво се нашло под римском влашћу, а подручје данашње Србије испрва је било подељено између римских провинција Мезије, Паноније и Далмације, да би касније биле формиране провинција Горња Мезија, чији је главни град био Виминацијум, Доња Панонија и Дакија. Подигнут је читав низ градова који су били повезани системом путева ради лакше комуникације између делова Римског царства.
 
Подсећајући да је више императора рођено је на подручју данашње Србије, међу којима Аурелијан, Проб, Максимијан Херкулије, Галерије, Максимин Даја, Лициније, Константин Велики, Николић је навео и да је Диоклецијан, оснивач прве тетрархије, такође пореклом са балканских простора:
 
"Диоклецијан је одложио распад Царства захваљујући реформама које је покренуо. Наставио их је Константин Велики, чија је владавина означила прекретницу у римској историји."
 
У то доба, додао је, на тлу Србије граде се раскошне царске палате, маузолеји и летњиковци, неке по значају и лепоти спадају у сам врх светске баштине: Галеријева Ромулиана, велелепни летњиковац цара Константина у Медијани код Ниша, Шаркамен код Неготина, који се приписује Максимину Даји, представљају врхунски домет касне антике.
 
У Наису, почев од Лицинија, а затим и под Константином, деловала је царска радионица скупоценог сребрног посуђа намењеног за царска даривања, а у периоду касне антике Централни Балкан и нарочито територија данашње Србије доспели су у саму жижу историјских и културних збивања о чему блиставо сведочи археолошко наслеђе.
 
"Изложба ''Константин Велики и Милански едикт 313 - Рађање хришћанства у римским провинцијама на тлу Србије'' Народног музеја у Београду, пажљиво одабраним предметима из српских музеја, представља само део нашег драгоценог наслеђа. Пружа нам прилику да на непосредан и сликовит начин спознамо улогу изузетних појединаца. Они су током историјске епохе имали кључну улогу у креирању идентитета данашње цивилизације, али и значајних историјских одредница данашње Србије", закључио је Николић.
 

Подели

Питајте председника

Име и презиме је обавезно поље.
Телефон је обавезно поље.
Тема је обавезно поље.
Електронска пошта је неисправна.
Порука је обавезно поље.