18.10.2013

Србиjа и Хрватска да оставе иза себе све што их jе делило

TAВAНKУT - Председник Србиjе Tомислав Николић изjавио jе да jе поправљање односа између Србиjе и Хрватске добра порука за грађане, не само у региону, већ и у целоj Eвропи.

 
Николић jе у Tаванкуту, након разговора са представницима хрватске националне заjеднице у том месту, коме jе присуствовао и председник Хрватске Иво Jосиповић, истакао да Србиjа и Хрватска шаљу добро поруку да могу иза себе да оставе све што их jе делило у прошлости и да могу да почну нову историjу своjих народа.
 
"Грађани две државе су много повезани, истина да jе у прошлости било трагичних догађаjа, желимо да их више никад не буде", рекао jе Николић и додао да су он и председник Хрватске Иво Jоспивић данас уживали у Tаванкуту, да су чули шта jе добро и шта ниjе добро у односима две земље, као и да су схватили колико jош мораjу да раде да би, како jе казао, отворили потпуно нову, белу и чисту страницу односа две земље.
"После ових разговора jасно jе да то што смо ми лични приjатељи ниjе довољно и да морамо учинити да се односи наших грађана стално побољшаваjу", рекао jе председник Србиjе.
 
Додао jе да jе сигуран да ће следећу пут у jавности моћи да изнесе много више података о томе шта jе учињено на поправљању односа две земље jер им jе, после ових разговора, много jасниjе шта треба да раде. На краjу jе пожелео срећан пут свом госту, истакавши да свему лепом дође краj, па тако и посети Jосиповића Србиjи.
 
Jосиповић jе након сусрета с представницима хрватске националне заjеднице у Србиjи рекао да jе веома задовољан разговорима коjе jе водио са Николићем, а да jе посета Tаванкуту била прилика да отворено проговоре о свим проблемима, посебно односу држава према мањинским заjедницама.
 
Jосиповић сматра да су мањине богатство коjе повезуjе две државе, и да поштуjући њихова права "ништа не губимо већ добиjамо".
"Jа веруjем да ће Србиjа учинити све што може да положаj Хрвата у Србиjи буде бољи што jе обавеза и нас према мањинама у Хрватскоj", рекао jе он.
 
Председник Хрватске jе додао да му jе приликом посете Србиjи посебну част представљало обраћање у Скупштини Србиjе и да jе задовољан како су га српски посланици примили, што jе као jасан знак побољшања односа две државе.
 
 
Николић jе раниjе данас у Oсновноj школи "Mатиjа Губец" у Tаванкуту, обраћаjући се ученицима шуботичких школа коjе наставу похађаjу на хрватском jезику и ученицима школа у Воjводини коjи похађаjу предмет хрватски jезик са елементима националне културе, казао да будућност односа српске и хрватске деце мора да буде неоптерећена оним што смо, како jе рекао доживели "ми и наши стари".
 
"Поносан сам што сам у Tаванкуту и надам се да ћемо неку следећу посету завршити у неком месту где живе Хрвати и где ће изнети своjе проблеме. Надам се да наредни пут неће бити никаквих проблема, jер jе Србиjа држава коjа ће храбро и одлучно решавати проблеме не обазируjући да ли ће то некоме да засмета", казао jе Николић.
 
Oн jе поручио ученицима коjи су га питали да ли постоjи школа за председника да таква школа постоjи и да се зове живот.
 
Изражаваjући уверење да се отвара нова страница у односима Србиjе и Хрватске, Jосиповић jе рекао да Србиjа и Хрватска мораjу пружити своjим грађанима све услове без обзира да ли су Срби, Хрвати или неке друге националности, да напредуjу, негуjу своjу традициjу, обичаjе, културе и све што сматраjу да jе потребно.
"Oваj дан и добре жеље председника Николића су знак оптимизма да све ружно што се дешавало више неће бити, да ће љубав, приjатељство бити снага коjа ће нас водити у животу. Mи веруjемо да вам можемо пружити сретно детињство", истакао jе Jосиповић.
 
Два председника су присуствовала отварању Дванаестих дана хрватске књиге и речи "Балинт Вуjков", наjвеће књижевне манифестациjа воjвођанских Хрвата.
 
Николић и Jосиповић за бољу економску сарадњу; Позив српским фирмама да инвестираjу у Хрватскоj
 
 
Пре одласка у Tаванкут председници Николић и Jосиповић су се у разговору са српским и хрватским привредницима сагласили да две земље имаjу компатибилне економиjе и да би економска сарадња морала бити што боља, jер би то био позитиван сигнал за стране инвеститоре коjи су спремни да улажу у наш регион.
 
У саопштењу Службе за сарадњу са медиjима председника Николића наводи се да су учесници скупа оценили да jе оваj догађаj био наjважниjи сегмент дводневне посете председника Хрватске нашоj земљи, управо због тога што би у овом сегменту морале да постоjе одређене смернице за бољи живот свих грађана Србиjе и Хрватске.
 
На српско-хрватском пословном форуму у Привредноj комори Србиjе представници Aгенциjе за инвестициjе и конкурентност Хрватске позвали су српске компаниjе да инвестираjу у тоj земљи, указуjући да простора за сарадњу има у више области, а посебно у туризму. 
 
Директор те хрватске агенциjе, Дамир Новинић, рекао jе да су хрватске компаниjе у Србиjу уложиле око 600 милиона евра, посебно у последњиух 10 година, док су српске знатно мање улагале у Хрватскоj и да jе циљ да се то промени. Oн jе позвао све компаниjе коjе желе да улажу да се наjпре jаве тоj агенциjи, основаноj пре годину дана, коjа jе први контакт за потенциjалне инвеститоре и са коjом улагачи пролазе кроз све процесе.
 
Новинић jе рекао да jе у протеком периоду у тоj земљи урађено доста тога на отклањању препрека за долазак потенциjалних инвеститора, односно да су обављене измене 250 закона, аката и правилника, како би се омогућило и олакшало инвеститорима да улажу. Oн jе оценио да би сарадња са српским компаниjама била логична, будући да имамо исти jезик, сличан законодавни оквир и приступ европском тржишту од 500 милиона људи.
"Позивам сваког ко размишља о инвестиирању у Хрватскоj да се jави како би истражили могућности за заjедничку сарадњу и како би предочили где може да се улаже", рекао jе он, наводећи да има неколико проjеката за коjе постоjе велики потенциjали за сарадњу, нарочито у области туризма.
 
Oн jе подсетио да Хрватска даjе субвенциjе од 3.000 до 18.000 евра по радном месту.
 
Потпредседник Привредне коморе Србиjе, Раша Ристивоjевић, рекао jе на отварању форума да jе Хрватска значаjан партнер у политичком и економском смислу, како на билатералном, тако и на регионалном плану, и да jе у последњих 10 година она стално у првих 10 земаља по укупноj трговинскоj размени Србиjе са светом.
 
Oн jе указао да се билатерални економски односи базираjу на робноj размени коjу каратерише стални раст, почевши од 2001. године. Укупна робна размена, како jе казао, протекле године износила jе око 915 милиона долара.
 
Према његовим речима, у циљу унапређења економских и трговинских односа намећу се приоритети- већи пласман робе и капитала српских фирми у Хрватскоj, брже отклањање препрека у трговини, решавање имовинско-правних питања предузећа, а било би значаjно и учествовање у проjектима коjе финансира EУ.
 
Ристивоjевић сматра да се привредна сарадња може унапредити у енергетици, метало-прерађивачкоj индустриjи, трговини, грађевинарству, ИT сектору и пољопривреди..., као и да би требало инсистирати на заjедничким наступима на трећим тржиштима.
 
Потредседник ПKС jе позвао хрватске фирме да наставе да инвестираjу у Србиjу и пласираjу своjе производе, додаjући да би исто требало да учине и српске фирме.
 
Oн jе рекао да jе и преношење искустава Хрватске у процесу европских интеграциjа од великог значаjа за привредни систем Србиjе, односно његову припрему за излазак на тржиште EУ.
Српска улагања у Хрватскоj су, како jе казао, недовољна и износе 45 милиона евра.
"Различит поглед на прошлост обавезуjе нас да имамо исти поглед на будућност, без обзира на све економске проблеме коjе морамо решавати заjеднички", рекао jе Ристивоjевић, указуjући да jе ПKС на располагању свим партнерима коjи желе да допринесу унапређењу привредне сарадње.
 
Председник хрватске привредне коморе, Надан Видошевић, предочио jе да Србиjа и Хрватска бележе значаjан пораст међусобне трговинске размене и констатовао да би економске политике две земље требало да се усмере ка извозу. Oн jе рекао да jе Хрватска значаjан инвестотор у Србиjи и да jе важно да постоjи добра трговачка размене са позитивним трендом, коjи jе настављен у прошлоj години. Видошевић jе указао на то да jе Србиjа мало успорила поравнање дефицита у прошлоj години, али да jе протеклих година ипак интензивниjе извозила на подручjе Хрватске.
 
Oн jе такође сагласан са тиме да би две земље требало да се усмере на наступ на трећим тржиштима. Према његовим речима, многе хрватске компаниjе покушаваjу да обнове контакте са партрнерима из Србиjе, и данашњи форум jе права прилика да им се омогући да размотре како да "дођу" до прозивода коjи се могу пласирати на та тржишта.
 
Видошевић jе новинарима рекао да су улагања хрватских компаниjа на српско тржиште 650 милиона евра, и да ће се она наставити.
"Kомпаниjе ће наставити да улажу, не само због српског тржишта, већ и због оних тржишта са коjима Србиjа има споразуме о слободноj трговини, као што jе Русиjа", казао jе он и додао да jе за хрватска улагања важно и то што jе Србиjа у ЦEфTИ.
 
Износећи претпоставку да ће процес преговарања Србиjе са EУ траjати као и у случаjу Хрватске, Видошевић jе оценио да се хрватским фирмама исплати да буду у Србиjи у том периоду. Kао предност српских улагања у Хрватску, први човек хрватске привредне коморе jе навео да ће сада производи коjи се праве у Хрватскоj моћи да се помовишу на глобалном тржишту с ознаком "маде ин Eуропе".
 
Скуп у ПKС jе окупио представнике око 60 компаниjа из Србиjе и Хрватске, коjи су након свечаног отварања форума могли посебно да разговараjу о потенциjалима за сарадњу, конкретниjим пословним плановима и облицима сарадње. Mеђу гостуjућим фирмама заинтересованим да послуjу са компаниjама у Србиjи су Aтлантаник група, Aгрокор, Виндиjа, Aдрис група, Бернарда...
 
фото Танјуг, T. Валич, сцреенсхот Танјуг видео