Биографија

Томислав Николић
Председник Републике Србије
 
Рођен је 15. фебруара 1952. године у Крагујевцу. Техничку школу, грађевински смер, завршио је у Крагујевцу, а мастер студије на Факултету за економију и инжењерски менаџмент Привредне академије у Новом Саду. Запослио се 1971. године у Грађевинском предузећу „Жеграп" и радио у Мајдандеку, Прибоју, Пријепољу, Требињу, Београду и другим местима, све до 1978. године, када се вратио у Крагујевац, у производно-прометно предузеће „22. децембар", где је обављаво дужност шефа Одсека за инвестиције и одржавање. Био је и технички директор Комуналног предузећа у Крагујевцу.
 
Политичка каријера
Николић се партијски први пут ангажовао јануара 1990. године у Народној радикалној странци, одмах по обнављању њеног рада, и исте године је изабран за потпредседника. На његову иницијативу, 23. фебруара 1991. године, дошло је до уједињења те странке и месних одбора Српског четничког покрета Војислава Шешеља и стварања нове странке, под називом Српска радикална странка. Николић је на оснивачкој скупштини изабран за потпредседника. Касније је три пута биран за заменика председника странке, а од 2003.године до 2008. године водио је странку, пошто је председник странке био одсутан. Српска радикална странка је у том периоду доживела успон и освајала је највише гласова на парламентарним изборима. Због неслагања око стратешког деловања странке, поднео је оставку 6. септембра 2008. године на све функције у Српској радикалној странци, а одмах затим је и искључен из исте. У октобру 2008. године основао је Српску напредну странку, на чијој је Оснивачкој скупштини, 21. октобра 2008. године, изабран за председника.
Томислав Николић је 1992. године први пут изабран за посланика у Народној Скупштини Србије и једини посланик који је биран у сваки сазив од 1992. године. Због политичког деловања, 1995. године осуђен је на двомесечну казну затвора, коју је издржавао у Гњилану.
У марту 1998. године изабран је за потпредседника Владе Србије. Од августа 1999. године обављао је дужност потпредседника Савезне владе.
У мају 2007. године изабран је за председника Народне скупштине Републике Србије, али је после 5 дана смењен гласовима истих оних који су га изабрали.
Учествовао је на председничким изборима 2000. године и освојио треће место, иза Војислава Коштунице и Слободана Милошевића.
На председничким изборима 2003. године добио је највише гласова (47%), али због недовољне излазности није постао председник. На поновљеним изборима 2004. године у првом кругу освојио је највише гласова, а у другом кругу изгубио од Бориса Тадића, уз кога су стале све остале политичке странке. Све се поновило и на председничким изборима 2008. године, на којима Николић успева да освоји више гласова него што су радикали икада освојили на неким изборима (2.197.155 гласова односно 47,97%) и занемарљивом разликом изгуби од противкандидата, актуелног председника државе, који је поново имао подршку свих осталих политичких странака и освојио 2.304.467 гласова односно 50,31%.
На председничким изборима 2012. године, Томислав Николић у другом кругу избора побеђује дотадашњег председника Србије Бориса Тадића са 49,54% (1.552.063 гласова) наспрам 47,31% (1.481.952 гласова) и тиме постаје председник Србије.
Поднео је оставку на фукцију председника Српске напредне странке, чиме је испунио своје предизборно обећање и тако постао председник свих грађана Србије.
Полагањем заклетве пред посланицима Народне скупштине на дужност је ступио 31. маја 2012. године.
 
Остале активности
Уз све државничке обавезе које подразумева функција председника Републике Србије, Томислав Николић свој мандат разуме и као изразито просветитељски позив. Зато несебично подржава рад академске заједнице, залаже се за унапређење образовног система и улагање у знање као један од највећих ресурса у будућности. Учествује у раду научних, образовних и културних институција у земљи и иностранству. Покровитељ је, а често и идејни творац, низа манифестација и научних скупова, нарочито оних којима је Србија домаћин.
Николић је 2014. године основцима у Суботици, који уче буњевачки говор, поклонио буквар и граматику на њиховом матерњем језику. Патрон је Народне библиотеке Србије, а 2015. године једногласно је изабран за покровитеља Србије у Европској академији наука и уметности.
Покоровитељ  је енциклопедистичко-лексикографског центра Матице српске, као и Научног симпозијума неурохирурга Југоисточне Европе.
Идејни је творац изградње споменика Николи Тесли испред његове лабораторије у Вондерклифу надомак Њујорка.
Покровитељ је дигиталног издања сабраних дела српског нобеловца Иве Андрића, као и светског Самита међународних славистичких центара који ће се одржати у Београду 2018. године.
Председник Републике Србије подржава рад студентских организација и међународних студентских асоцијација чији су чланови академици из Србије. Често и радо, на позив студената, држи предавања и учествује у њиховим активностима. Покровитељ је представе студената Академије уметности „Солунци говоре".
Томислав Николић изузетно уважава и подржава рад Српске академије наука и уметности и са чашћу прихвата покровитељства јубиларних прослава образовних и културних институција, нарочито обраћајући пажњу на услове образовања и очувања атрибута културног идентитета националних мањина које живе у Србији.
Председник је Одбора за изградњу Храма Светог Саве. Захваљујући његовој иницијативи, Косово није постало члан Унеска, а, упркос поражавајућим покушајима, Савет безбедности УН није подржао британски предлог резолуције о Сребреници.
Председник Николић је први председник Србије који је одлучио да иза себе остави изграђену цркву. Темељи цркве освештани су 15. октобра 2013. године, а Храм ће по завршетку бити пренет у власништво Српске православне цркве.
Јерусалимски патријарх Теофил III уручио је 2013. године председнику Николићу одликовање њихове патријаршије.
Патријарх московски и целе Русије Кирил уручио је Николићу 2016. године посебну награду Међународног фонда јединства православних народа, која носи име упокојеног руског патријарха Алексеја Другог.
Томислав Николић је носилац више одликовања страних држава. Водио је бројне делегације током боравка у званичним посетама и довео је бројне инвеститоре у Србију. Помогао је обнови поплављених подручја Србије и Босне и Херцеговине 2014. године. Лично је организовао и преко Фондације Драгица Николић проширио помоћ током поплава, када је изграђено више од 20 нових кућа, обновљено преко 200, и прикупљена велика количина хране, воде, одеће и обуће.
Почасни је грађанин Чачка, Берана (Црна Гора), Крфа, Сера (Грчка) и Требиња (БиХ).
Председник Николић подржава младе и успешне спортисте. Покровитељ је ватерполиста Србије.
Говори енглески и служи се руским језиком.
Ожењен је Драгицом, има синове Радомира и Бранислава, унуке Ленку, Јулију, Димитрија, Војина и Јанка.