17.10.2016

ОБРАЋАЊЕ ПРЕДСЕДНИКА ПОВОДОМ СВЕЧАНОГ ОТВАРАЊА РАЗВОЈНОГ ЦЕНТРА РУСКОГ ГЕОГРАФСКОГ ДРУШТВА У СРБИЈИ

ОБРАЋАЊЕ ПРЕДСЕДНИКА ПОВОДОМ СВЕЧАНОГ ОТВАРАЊА РАЗВОЈНОГ ЦЕНТРА РУСКОГ ГЕОГРАФСКОГ ДРУШТВА У СРБИЈИ

Ректорат Универзитета у Београду
17. октобар 2016. године

Уважени гости из Русије,
Поштовани чланови академске заједнице Србије,
Ваше екселенције,
Даме и господо,
Драги студенти,

Данас имам посебну част да отворим Развојни центар руског географског друштва. Тај корак представља конкретизацију нашег стратешког партнерства и потврду чврстих узајамних веза у српско-руским односима. За нас је то јасан сигнал да је Србија постала важна тачка ослонца у геостратешким размишљањима Русије која је била један од наших најважнијих ослонаца током готово читаве наше историје.
Русија је данас држава без чијег става нема решавања ниједног важног међународног питања и ми смо свесни да без сарадње са Русијом не бисмо могли у пуној мери да остваримо наше државне интересе, међу којима је најважнији очување нашег суверенитета и територијалног интегритета, посебно пред међународним организацијама.
Даме и господо,
Веома богата и садржајна историја српско-руских односа, нажалост, још није до краја истражена, и није сагледана и потпуно обрађена на методолошки и синтетички начин. Надам се да ће отварање Развојног центра допринети расветљавању, не само чињеница везаних за историју односа две земље, већ и историје и порекло народа са ових простора. Ово говорим зато што је главни циљ Развојног центра подстицање и организовање научне и стручне сарадње између географа Србије и Русије.
Сарадња Србије и Русије је изузетно дубока и слојевита и требало би је сагледавати кроз низ комплексних друштвених појава и слојевитих и међузависних веза и односа укорењених у наша срца.
Тесна сарадња два народа успостављена је и за време Првог српско-турског рата. Руско јавно мњење енергично се залагало да се свим средствима помогну браћа Срби. Толстој верно описује једнодушан став у Русији: „Покољ једновераца и браће изазвао је саучешће према паћеницима и негодовање против угњетача. Јунаштво Срба који су се борили за велику ствар изазвало је у целом руском народу жељу да се помогне браћи, и то не речју него делом“.
Иако је Србија са закашњењем ушла у руско-турски рат, српска војска, која је успешно штитила десно крило руске армије, омогућила је продор руских јединица у јужне делове Бугарске и освајање Софије. Сулејман паша, турски заповедник, је у исказу о разлозима за напуштање Софије рекао да је то учинио због заједничког продора руске и српске војске.
У најтежем историјском тренутку за Србију, 27. јула 1914. године, регенту Александру Карађорђевићу стигло је писмо цара Николаја: „Русија неће остати равнодушна према судбини Србије“. Захваљујући интервенцији цара Николаја Другог, избегнуте су најтеже последице за српску војску, а руска влада и двор су током ратних година пружали максималну политичку и војну помоћ Србији у очувању њених националних и државних интереса.
Долазак угледних Руса у Србију током и након Октобарске револуције имао је немерљиво позитиван утицај. Међу 50 хиљада руских избеглица било је чак 11 чланова Српске краљевске академије и они су дали изузетан допринос развоју науке и образовања тадашње краљевине Србије.
У Другом светском рату смо заједничким снагама ослободили многе градове у Србији, међу њима и Београд и истерали окупатора.
Србија и данас наставља да се ослања на Русију. Без обзира на притиске, никада нећемо увести санкције Руској Федерацији. Сами смо искусили разорне последице санкција по државу и народ. Оне су далекосежно негативне и најчешће погађају најрањивије слојеве становништва, баш оне које они који уводе санкције често декларативно стављају под заштиту.
Не желимо да нам други бирају пријатеље, као што их ми не бирамо другима. Увек ћемо се залагати да се неспоразуми у међународним односима решавају дијалогом, на миран и достојанствен начин.
Драги пријатељи,
Руско географско друштво је једно од најстаријих географских друштава на свету. Основано је 1845. године указом цара Николаја Првог а током година постојања водили су га и представници царске куће Романових, да би новембра 2009. године, за председника био изабран Сергеј Кужегедович Шојгу, а Саветом покровитеља председава председник Русије Владимир Владимирович Путин. Главна активност Руског географског друштва су експедиције и истраживања, образовање, очување традиције и културе, објављивање књига и рад са младима.
Српско географско друштво, прво географско друштво на Балканском полуострву основао је Јован Цвијић 1910. године, који је био и његов први председник. Главни задатак Друштва био је да негује контакте са суседним наукама и истражује Балканско полуострво. „Никако се не смемо ограничити у истраживањима само на Србију“, говорио је Цвијић.
Желео бих посебно да истакнем да ће циљеви које је поставио Развојни центар, размена студената, подршка и организација заједничких истраживачких, научних, промотивних и издавачких активности, несумњиво допринети даљем развоју српског друштва. Развојни центар Руског географског друштва у Србији већ је реализовао више пројеката на територији Србије и Руске Федерације, а посебну пажњу поклања развоју едукативних и социјалних програма за потребе студената из Србије и Руске Федерације.
Драги представници Развојног центра,
Отварам Развојни центар Руског географског друштва у Србији изузетно почашћен и срећан што сте ме уврстили међу своје чланове.
Хвала.