11.09.2012

Председник Николић са Владимиром Путином, председником Руске Федерације

Председник Србије Томислав Николић позвао је данас руског председника Владимира Путина да дође у Србију да отвори радове на делу гасовода Јужни ток на територији наше земље.

"Очекујем да почну радови на Јужном току кроз Србију. Представници Русије и Србије мисле да би то могло да буде почетком децембра и, пошто немају превише храбости, замолили су ме да вас ја замолим да присуствујете почетку тих радова. Ево, ја вас молим да присуствујете отварању радова на гасоводу Јужни ток", рекао је српски председник.

Путин је на то само одобравајуће климнуо главом.

Николић је изнео очекивање да би почетак радова могао да буде почетком децембра.

Гасовод Јужни ток је, иначе, једна од главних тема разговора Николића и Путина.

Путин је, поздрављајући Николића, подсетио да су се кратко видели пре неколико месеци и рекао да ће овај сусрет искористити да анализирају билатералне односе, посебно трговинско-економске, који су, како је додао, прошле године забележили раст, али је у првој половини ове дошло до извесног застоја. Руски председник је такође рекао да планира да са Николићем разговара и оситуацији у региону.

Николић је, захваливши се на позиву за састанак, рекао да је ово наставак њихових сусрета, "али и почетак потпуно нових односа Русије и Србије"."Знам да је дошло до извесног застоја, али Србија је била у својим проблемима - имали смо изборе, формирали владу", додао је председник.
„Влада је формирана, одређени су чланови међувладине комисије за сарадњу, одржан је њен састанак и очекујем да врло брзо почнемо да радимо", казао је Николић. Он се такође захвалио руском председник на личном ангажману како би недавни аеоромитинг у Београду протекао што боље и на гостовању три руска авиона.

Према речима Николића, у међувремену су контактирали министри одбране две земље и људи задужени за војну индустрију, а интензивирани су и односи у области енергетике. "Сви представници Србије и Русије који су разговарали уверени су да је ово потпуно нова ера у односима Србије и Русије", рекао је Николић.
"Захвлајујем вам се на подршци коју нам пружају представници Русије у разговорима са нама. То је добра основа да наше односе успоставимо тако да буду у интересу грађана и Србије и Русије", приметио је Николић, а затим су, пошто је сниматељима омогућено да забележе почетак састанка, разговори два председника настављени иза затворених врата.

Раније је најављено да је тема разговора двојице председника даље јачање сарадње две земље у свим кључним подручјима, посебно у области трговине и енергетике, укључујући имплементацију стратешког пројекта Јужни ток.

Николић на позив Путина борави у радној посети Русији, а сусрет два лидера одиграва се у летњој резиденцији руског председника Бочаров ручеј, на обали Црног мора.

Према протоколу, прво је предвиђен састанак двојице лидера тет-а-тет, након чега ће им се на радном ручку придружити чланови делегација.

У саставу српске делегације су, поред председника, министри спољних послова и рударства, Иван Мркић и Милан Бачевић.

Са руске стране у делегацији су и шеф руске дипломатје Сергеј Лавров, министар енергетике Александар Новак, саветник председника Јуриј Ушаков и специјални саветник председника Александар Бабаков.

После тога предвиђене су изјаве двојице лидера за медије.

Према најавама Кремља, планирано је да се на састанку посебна пажња посвети питањима трговинско-економске сарадње, као и изградњи гасовода Јужни ток, а биће речи и о сарадњи у другим гранама привреде у којима је присутан руски бизнис попут металургије, машиноградње, туризма, банака.

Разрађују се и нови перспективни пројекти у области енергетике, саобраћаја, инфраструктуре, у кредитно-финансијској области.

Из Кремља подсећају да на међународној сцени Русија и Србија иступају са блиских или подударних позиција у вези са већином кључних питања, а посебно се остварује конструктивна сарадња у вези са косовским питањем, где обе државе заступају принципијелан став да се дефинитивно решење проблема нађе путем дијалога Београда и Приштине на основу резолуције 1244 Савета безбедности УН.

Очекује се да радови на српској деоници гасовода Јужни ток, дугој 411 километара, почну у децембру, а процењена вредност радова је 1,9 милијарди евра.

Како је раније најављено, капацитет гасовода кроз Србију износиће од 36 до 41 милијарде кубних метара годишње, а процењује се да ће за 25 година експлоатације Србија зарадити на име транспорта око четири милијарде евра.

Гасовод би на територију Србије требало да уђе код Зајечара, а да изађе код Хоргоша или Бачког Брега, а један крак ће се одвајати ка БиХ и Републици Српској. Што се тиче сарадње на инфраструктурним пројектима, предстоји реализација руског кредита за реконструкцију српских железница од 800 милиона долара.

Уочи посете Николића, 4. септембра одржан је састанак Међувладиног комитета за трговинску, економску и научно-техничку сарадњу, а копредседник Комитета, министар Бачевић, рекао је након тога да је постигнут принципијелни договор о руском кредиту за помоћ српском буџету од 300 милиона долара за ову и 700 милиона за следећу годину, с тим што ће о детаљима расправљати радне групе министарстава финансија две земље након што се Србија званично обрати са молбом за кредит.

Још један облик сарадње две земље је и помоћ Русије у деминирању територије Србије, а такође и организовање руско-српског центра у Нишу, који је недавно пружио драгоцену помоћ у гашењу шумских пожара у Србији.

У оквиру сарадње у културној сфери, Русија је посредством Унеска дала два милиона долара за обнову порушених српских цркава на КиМ, а учествује и у унутрашњем уређењу храма Светог Саве.

Обим билатералне робне размене Србије и Русије прошле године повећан је за 42 одсто у поређењу са 2010. годином и износио је више од две милијарде долара, а руске инвестиције у српску привреду су у периоду 2003. до 2011. године премашиле 1,5 млијарди долара.

Танјуг