Благо воденица из Вучја

Најбоље из Србије

05.04.2021. - 09:30

Благо воденица из Вучја

Вучјански крај има огроман туристички потенцијал с обзиром на бројна природна и културна богаства – планину Кукавицу, Скобаљић град, кањон реке Вучјанке и хидроцентралу од 1903. године, као и аутентичне воденице поточаре. Пре око 200 година у Србији је радило преко 7.500 воденица, а вучјански крај имао их је преко двадесет

Зубу времена данас поносно одолевају четири воденице, с тим што постоји и жеља за рестаурацијом и стављањем у функцију већ постојећих, старих. Чувајући ове дивне грађевине чувамо и негујемо локалне вредности, чувамо од заборава звуке чекетала, камена за млевење, омогућавамо јазовима да теку. Манифестација „Дани воденица“ која се сваке године традиционално обележава у Вучју у организацији Дома културе Вучје, значајна је јер чува од заборава старе занате и традицију и омогућава да наша деца осете укус брашна самлевеног на најприроднији начин, као и специјалитете спремљене од њега.
 
Благо воденица из Вучја

Приватна архива

Просечна старост воденица у низу на реци Вучјанки је око 150 година, мада поједини тврде да има и оних поточара које су саграђене пре 200 година. Поточара је аутентична грађевина, која и у називима њених делова чува нашу традицију: јаз – ископ за одвојен довод воде; лакомице – дрвено корито преко стеновитог тла; бадањ – који прихвата воду; ципун – на дну бадња формира млаз воде који пада на витло, које окреће тешки камени точак; ушур је део млива (свега самлевеног), који остаје воденичару, а рабош је дрвена справа, чији један део добија доносилац млива, а други остаје уз његов џак. Биле су саставни део пејзажа овог краја у аутентичном, природном амбијенту. Ови производни погони су увек на неприступачном месту, издвојени од насеља служили су и као места састанака мештана, које су све битне одлуке и договоре доносили управо у воденицама. Истраживачи народних обичаја и традиције, тајновитост места на којима су грађене доводе у везу са водом која је вековима у људима изазивала дивљење, али и страх и подозрење.
 
Благо воденица из Вучја

Приватна архива

„Дани воденице“ представљају манифестацију која годинама уназад сваког октобра окупља бројне грађане који желе да осете дух старих времена из којих потичу ове древне воденице. Качамак, погача и кајмак су специјалитети који се тих дана служе у Вучју, привлачећи велики број људи који желе да уживају у овим традиционалним јелима. Посетиоци се упознају са начином производње у воденицама и имају прилику да се разговарају са старим воденичарима којима је овај занат део породичне традиције и преноси се са колена на колено. Ови вредни, марљиви људи пуни ентузијазма сваке године одговарају на питања својих суграђана са жаром у очима, али и са сетом, јер њихова варош није свакога дана жива, као и у време одржавања манифестације. Воденичар Бора Михајловић је на једној од манифестација указао да њихов занат постаје неправедно заборављен и засењен. „Иако, сада постоје млинови жито се и даље меље у воденицама. Људи још увек купују наше кукурузно брашно за спремање проје и качамака. То их подсећа на корене, али и чују колико је здраво“, рекао је воденичар Бора и наглашава да „Дани воденице“ служе да нам укажу да иако живимо у савременом свету, никада не смемо заборавити нашу културу и да смо захваљујући нашим прецима, који су својим рукама градили ову земљу, данас имамо идентитет и интегритет. Воденице поточаре могу имати велики значај и економску димензију у оквиру сеоског туризма и зато морамо знати да користимо наша добра.
 
Благо воденица из Вучја

Приватна архива

Дом културе Вучје покренуо је и иницијативу за реализацију пројекта „Ђурђев данак – хајдучки састанак“, чија би се сврха огледала у оживљавању сећања на наше хајдуке, којима су воденице често биле уточиште. Ова културно-уметничка представа, одигравала би се у реалном амбијенту воденице и верно одсликавала вредности за које су се наши хајдуци уз помоћ јатака борили.
 
Благо воденица из Вучја

Приватна архива

О важности обнављања воденица говорио је и сада поколни сликар Милутин Дедић, који је сматрао да су оне благо материјалне српске културе. У књизи „Воденица божија и ђавоља“, он је између осталог написао да је, сликајући воденице и пишући о њима желео да одговори на питање шта је то човек створио да му служи, а да није угрозио његову животну околину. То је воденица, грађена од дрвета и камена, која користи воду као енергију и могла би да егзистира вековима, само када би човек имао правилан однос према њој.
Подели

Питајте председника

Име и презиме је обавезно поље.
Телефон је обавезно поље.
Тема је обавезно поље.
Електронска пошта је неисправна.
Порука је обавезно поље.