Чувар града од заборава

Као и сви млади људи, и Никола се бавио спортом, а тада су углавном били популарни фудбал, рукомет и веслање. Пошто је Техничка школа коју је похађао тражила пуно ангажовање, Никола се спортом бавио толико да одржи добру форму и здравље.

 

Одмах по завршетку студија Машинства запослио се у смедеревској железари у којој је провео читав радни век. Као младог и перспективног стручњака, Железара га је више пута слала на вишемесечне обуке у иностранство.

 

Као инжењер, водио је стручни надзор у изградњи или руководио изградњом на скоро 70 одсто погона Железаре, а затим је годинама и управљао њиховим одржавањем. По одласку у пензију посветио се преводу стручне литературе, а по „захтеву“ књижевника Јовице Тишме, и писању чланака за култни часопис „Смедеревски магазин“.

 

Прва књига коју је написао - „Алас нема три осмице“ - посветио је свом оцу. После великог успеха прве књиге, Никола је одлучио да се још више посвети изучавању старог Смедерева и Смедереваца и да то преточи у тематске приче које ће публиковати.

 

Многи медији, новине, телевизијске станице и интернет портали написали су позитивне критике о његовом раду. Понесен тим успехом и пријемом код старих Смедереваца и читалачке публике, инжењер Тасић је донео одлуку да настави са истраживањем, прикупљањем документације и писањем прича о старом Смедереву и о Смедеревцима које ће објављивати у електронским медијима и на порталима.

 

Добија рецензије и препоруке да се све те приче сублимира у књигу. Године 2018. издата је и друга књига „Приче о старом Смедереву“, са којом је желео да од заборава сачува старо Смедерево и неке изузетне Смедеревце.

 

Априла 2019. године на порталу је објављена прича Николе Тасића „Смедерево и Рим – градови на седам брда“, која је доживела одличне критике посетилаца портала, а нарочито после објављивања целе приче у осам наставака.

 

То је прочитао и стари Смедеревац, књижевник Горан Ђорђевић и позвао га на разговор. После дужег разговора о општим стварима, уз кафу, предложио му је да ту причу о седам Смедеревских брда, прошири и употпуни оним шта се на њима и око њих налази и... тако је настала Тасићева следећа књига „Седам брда Смедерева“.

 

Николини текстови су у самом врху читаности, а по статистици, чита их и огроман број људи и у дијаспори.

 

Никола Тасић Цале највећи део времена проводи са својим унуцима или великим бројем пријатеља, у шетњама поред Дунава, у Дунавском парку, поред рукавца Језаве, данашњом Марином и по лепом Ђурђевом граду, нашој Тврђави. Иначе, због велике љубави према Дунаву и оног шта је све у њему, на њему и са њим доживео, најлепше се осећа када седи са пријатељима у култној кафани „Дунав“.