Има начина да се одржи село

У почетку, удружење су водиле школоване жене, мајке и домаћице које су дању радиле на њиви, а увече се окупљале у Дому културе. Оне су тада училе старе српске занате, похађале курсеве кројења и шивења. Касније се тај рад преносио и на друге жене, па након краће паузе удружење наставља рад 2006. године и данас броји 27 чланица.

 

То су вредне и способне жене које чувају своју традицију од заборава и тако је преносе на своју децу, са вером да ће и они то касније чинити.

 

Верне својим прецима, мајкама и бакама, оне данас у свом удружењу могу да се похвале да чувају разне предмете, као што су кревет на шуму, ћилими, везени столњаци, креденци и низ других знаменитости. Такође, поред старих предмета чувају и рецепте за справљање колача, зимница, торти и других традиционалних јела својих предака које користе приликом обиласка манифестација где представљају своје село.

 

Иначе, Скобаљ одувек био и остао село богато народним обичајима које су људи доносили приликом насељавања овог дела Смедерева. Све до средине 20. века домаћа радиност у селу била је изузетно развијена. Она се огледала у народном везу, штрикању, плетењу, ткању. Народна радиност се преносила са колена на колено, са мајке на ћерку, са генерације на генерацију што је омогућило опстанак села до данашњих дана.

 

Село Скобаљ надомак Смедерева је богато свим тим елементима, а Удружење жена ,,Секција жена Скобаљ'', заједно са Културно уметничким друштвом је ту да сва та блага чува и преноси на своје потомке.