Ромејска прошлост лесковачког краја

За настанак Царичиног града везују се бројне легенде. Једна од најпознатијих каже да је овај град симбол љубави према једној жени. Предање каже да је Цар Јустинијан, да би сачувао своју љубав са плесачицом Теодором, саградио град за њу, далеко од својих родитеља.

 

Овај археолошки локалитет налази се на југу Србије, 30 км југозападно од Лесковца, у долини која се простире између река Јабланице и Пусте реке.

 

Највећи број истраживача данас сматра да је овај импресивни рановизантијски град задужбина једног од највећих византијских царева – Јустинијана I (527–565), који је 535. године, XI новелом, новом граду наменио улогу седишта архиепископије и префекта преторије у префектури Северни Илирик.

 

Град је подигнут на стеновитом платоу највише надморске висине 395 метара, на ушћу Царичинске у Свињаричку реку. Опасан је моћним бедемима са кулама, а на југу, на најнижем делу – и воденим ровом. У ближој околини налазиле су се три утврде за заштиту. У град се улазило са јужне и источне стране, кроз три монументалне капије са кулама.

 

Ужи простор града (in muros), површине око 10 хектара, чине три архитектонске целине, брањене моћним каменим бедемима грађеним техником opus mixtum. На најузвишенијем делу је Aкропољ, који је био у служби архиепископије.

 

Горњи град се простире око Акропоља и двема улицама је подељен на четири кварта. На месту где се улице секу налази се кружни трг – форум. Дуж улица налазиле су се занатске и трговачке радње, јавне грађевине и стамбени објекти. Доњи град се простире јужно од Горњег града и у њему су до сада откривени сакрални објекти, објекти јавног карактера и стамбена четврт.

 

На Царичиној речици уочавају се остаци бране–моста, изнад које се уздиже мање утврђење правоугаоног облика.

 

На падинама око града и у равници на јужној страни, површине око 20 хектара, била су подграђа у којима су живели људи задужени за економски развој града. Они су се бавили земљорадњом, сточарством и разним занатима.

 

Царичин град је урбанистички планиран град. У његовој изградњи примењена су сва искуства и достигнућа градитељства античког света. Имао је развијену водоводну и канализациону мрежу, купатила и чесме. Аквадуктом дугим 17 км вода је довођена у град до великог резервоара за воду.

 

Археолошка ископавања на локалитету Царичин град започета су 1912. године под руководством професора Владимира Петковића и она, са извесним прекидима, трају и данас. Нова фаза у систематском научном истраживању Царичиног града започета је 1978. године, када се истраживањима прикључује Француска археолошка школа из Рима.

 

До данас су откривена четири прстена бедема, осам базилика, бројни јавни објекти, терме, централни трг, улице са портицима, аквадукт, велика цистерна, водени торањ, брана са језером, занатске пећи, као и мрежа фортификација у близини града. Нађено је мноштво покретног археолошког материјала: предмета од печене земље, метала, стакла, кости, као и новац који илуструју живот у граду.

 

Царичин град је живео веома кратко – 80 година. Подигнут 30-их година VI века, срушен је већ почетком VII века – у налету Авара и Словена. Тада су порушени градови, фортификације и укупан систем византијске власти.