Стваралаштво које мења живот

Особе са инвалидитетом сусрећу се са бројним препрекама у животној средини, предрасудама и недостатком адекватних сервиса подршке који би требало да им омогуће равноправан живот и већу укљученост у свим областима друштвеног живота.

 

Да би лакше оствариле права, размениле искуства, указале на бројне проблеме и отклониле све погрешне ставове, особе са инвалидитетом су се организовале и формирале удружења према врсти инвалидитета које имају. Градски савез социјално-хуманитарних организација Смедерево основан је у јуну 1994. године како би ујединио све организације и заступао заједничке интересе свих особа са инвалидитетом које живе на територији града Смедерева.

 

Град Смедерево реализовао је пројекат „Без алата нема заната“. Истражујући области у којима особе са инвалидитетом нису довољно активно укључене, дошли су до сазнања да је уметност једна од њих. Циљ је био да се особе са различитим облицима инвалидитета кроз креативне радионице обуче како да стварају своја мала уметничка дела која би могли да пласирају на тржиште самостално или у оквиру социјалног предузећа. Од града су добили средства за куповину неопходних алатки и машина за рад у заједничком простору.

 

Учесници пројекта су особе са инвалидитетом града Смедерева, њих двадесет, који су савладали практична и теоријска знања и вештине за израду предмета за свакодневну употребу у домаћинству. На овим радионицама настали су многобројни предмети примењене уметности, као што су накит, магнети, шоље, чаше, ручно осликане торбе и јастуци. Своје радове продају на интернет сајту који су у ту сврху и направили.

 

Кроз стално присуство у медијима и на друштвеним мрежама, као и путем изложби, они промовишу стваралаштво особа са инвалидитетом и уклањају предрасуде указујући на то да уз адекватну обуку и подршку могу сами да израђују предмете и зарађују, односно да обезбеде финансијску стабилност и себи и својој породици. Уметничко стваралаштво представља начин да се пренесу емоције, стимулишу чула, подстакне размишљање, а у групним активностима оствари повезаност и осећај припадности.

 

Долази до изражаја њихова жеља да буду активни чланови друштва. Захваљујући учитељици Јелени и свим члановима тима који су омогућили да се радионице реализују, они стварају магију, верујући у своје способности и дружећи се са особама које имају друге облике инвалидитета. Уче да се боре сами са собом и успевају да ураде нешто што нису ни сањали да могу. Ове радионице су и нека врсте психотерапије јер на њима јачају самопоуздање које је често нарушено услед тога што их многи из окружења не доживљавају као једнако вредне и способне.

 

Поред свега што су научили и што су њихове вредне руке и креативни умови створили, осећај припадности, заједништва, солидарности , самопоуздање које су повратили и њихова ведра лица показују колико уметност и стваралаштво мењају живот.