У деветој деценији као у младости

Рођен је у селу Барич, у скромној породици која је живела од пољопривреде. Како је рано остао без мајке, бригу о њему преузео је отац који га уписује на столарски занат 1954. године код чувеног мајстора Aлександра Спасића из Барича. Након четири године усавршавања, из школе је изашао са мајсторским писмом који је мали број људи у то време имао.

 

,,Занат није била моја љубав, већ потреба да у та тешка времена преживим и прехраним породицу. Био сам добар ђак и моје амбиције биле су да упишем војну школу у Београду, што је пркосило одлуци мог строгог оца да постанем столар. Одрекао сам се војне школе и кренуо жељом свог родитеља. Како су године пролазиле, усавршавao сам своје знање из области столарстсва и заволео посао.

 

Након женидбе у селo Шувајић, отворио сам столарску радњу која је успешно пословала двадесет година. Израђивао сам све предмете од дрвета, највише столарију и намештај за сва околна села. Ангажован сам на изради столарије за многобројне основне школе, амбуланте, а опремио сам комплетним намештајем много приватних кућа, на којима је израда трајала неколико година.

 

Била су то тешка времена, па сам био приморан да радим још један посао као магационер у Браничеву. Тај сам посао са великом љубављу обављао све до одласка у пензију. Како сам наследио кућу од ујака, преселио сам се са супругом у Радошевац и наставио да се бавим својим столарским послом за сопствене потребе, док је наш главни извор прихода било повртарство.

 

У фебруару 2015. године изабран сам за председника Месне заједнице Радошевац и ту функцију и дан данас обављам. Трудио сам се да допринесем заједници и уређењу села, а уз помоћ локалне самоуправе општине Голубац, реновирали смо Основну школу ,,Бранко Радичевић“, подручно одељење у Радошевцу, асфалтирали све сеоске путеве и улице, уредили сеоски парк, расвету, заменили столарију на Дому културе и све то за бољи живот наших мештана“, истакао је Радиша Живановић.