Солидарност са Италиjом дубља од приjатељства

ОБРАЋАЊЕ ПРЕДСЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ ТОМИСЛАВА НИКОЛИЋА НА КОНЦЕРТУ СОЛИДАРНОСТИ СА ЖРТВАМА ЗЕМЉОТРЕСА У ИТАЛИЈИ Црква Блажене Дјевице Марије Београд, 18. септембар 2016. године

Ваша преузвишености,
Ваше екселенције,
Часни оци,
Чланови Владе Републике Србије,
Даме и господо,

„Одлучити да не видите глад, болест, експлоатисане људе, то је тежак грех, а истовремено то је грех данашњице“, казао је папа на Тргу Светог Петра у Риму.
Грађанима Србије, кроз читаву историју, такво упозорење није требало. Нас потресају туђе муке и патње, једнако као да су наше, ми саосећамо са другима, често и са онима који су нам бол и нанели.
Потресла нас је вест о поновном страховитом земљотресу који је погодио италијанске градове Акумоли, Аматриче и Пескару дел Тронто. Као да 1997. и 2009. година, и више од три стотине погинулих нису били довољни да умилостиве природу која нас још увек само опомиње. Поново су ужасне слике срушених градова, људи који спасавају децу и сопствене животе, док се земља необуздано тресе, обишле свет и подсетиле да ћуд природе не бира ни место ни време. Подсећа нас да слична страхота може да се деси било коме, било када и било где.
Градоначелник Аматричеа, родног града неколико папа, Серђо Пироци, у очају је изговорио: „Града овде више нема“. Само један трен и читави градови су се претворили у прах и пепео. Записи из прошлости остали су само у сећању, уз наду да ће се пронаћи средства да се обнове домови и вратити макар делић некадашњих чари градова чудесне лепоте. Да ће њихови становници моћи да наставе живот, баш као што су живели пре. Зато смо се окупили вечерас овде, да подржимо идеју о свету уједињеном у невољи, људима састављеним у патњама и болу, да дамо свој мали допринос да се нада – да ћемо сви бити бољи – преточи у стварност.

Даме и господо,

На простору данашње Србије рођено је чак 18 римских императора. Рим је оставио неизбрисив траг на мапи Европе и света, а римско право је темељ националних и међународних правних аката и филозофске мисли уопште. Римски класични правници поставили су темеље правне науке које је прихватила и правна наука савремене Србије.
Историја односа Србије и Италије је испреплетана успонима и падовима. Србија ће вечито да памти најблиставији тренутак италијанског пријатељства забележен током једног од најтежих историјских догађаја – Првог светског рата. Бродови италијанске морнарице превезли су на обалу те земље 260.895 српских војника и цивила. На обалама Јадрана, српска војска је спашена захваљујући операцији италијанске Краљевске ратне морнарице, уз учешће француских и енглеских бродова, те пребачена на другу обалу мора на Сицилију, у Бари, Валону и Бриндизи. Приликом превожења наше војске живот је изгубило преко девет стотина италијанских морнара. Упркос глади и исцрпљености, прекривени ранама, српски војници и цивили уздигнуте главе ходају у колони. То је задивило италијанску морнарицу која је записала: „Срби достојанствено марширају и умиру!” Уложени напор италијанске морнарице у њихово спашавање био је величанствен пример хуманости и пожртвованости. Неколико месеци након тога, храбри српски војници вратили су се на фронт и дали кључни допринос коначној победи Савезника.
Солидарност и циљеви који су нас тада повезали и данас везују италијански и српски народ. Чињеница да смо тада заједно остварили праведан циљ и очували слободу и мир у нашим земљама је залог да ћемо и у будућности наставити да радимо са истом посвећеношћу и ентузијазмом.
На пријатељство наша два народа накратко је бачена сенка и током Другог светског рата, а и 1999. године, бомбардовањем Србије. Били смо кажњавани без кривице, 1941. године када се веровало у један идеолошки концепт који није био утемељен на основним цивилизацијским вредностима и 1999. године, када се веровало да смо ми потонули у исту мутну воду.
Ја се не снебивам да говорим о томе, зато што према пријатељима треба бити отворен и зато што смо у прошлости сви, мање или више, грешили. Људски је грешити, али је људски и праштати и о томе сам отворено говорио и са нашим великим пријатељем, председником Италије, Серђом Матарелом.

Драги пријатељи,

Искрено пријатељство наша два народа огледа се и у многим тренуцима након Другог светског рата. И као суседи, и данас када се између нас налазе земље бивше Југославије, наша сарадња је, посебно у области економије, изванредна.
Током катастрофалних поплава 2014. године, Италија се показала као искрен пријатељ Србије. Италијанска влада донирала је 800 хиљада евра за извођење радова на унапређењу система за заштиту од поплава у Лозници, Крупњу, Осечини и Кладову. Захвалност на несебичној помоћи током поплава исказао бих једном од најпознатијих мудрости мог народа: „Пријатељ се у невољи познаје као злато у ватри“. Када се неко у тешким временима покаже као пријатељ, он је за нас пријатељ за сва времена.
Солидарност са италијанским народом, данас када му је тешко, нешто је много више, много дубље од доброте коју исказујемо као пријатељи. Тим чином ми показујемо и нудимо братску руку нама одавно блиском народу Италије.
На крају, желео бих да се захвалим свим компанијама и појединцима који су показали вољу да помогну унесрећеним градовима Акумоли, Аматриче и Пескари дел Тронто и грађанима који су остали без својих домова. Чињеница да сте показали људскост и солидарност још ће нас чвршће повезати са Италијом и свакако оставити печат у времену. Ипак, и вас подсећам на једну српску пословицу: „Ако чиниш добро, не ударај у велико звоно“.
Посебно се захваљујем Његовој преузвишености надбискупу Хочевару и Његовој екселенцији нунцију Суријанију, зато што су омогућили да се данас окупимо овим племенитим поводом.
Дозволите ми да на самом крају поделим са вама стихове из песме „Овде смо да поделимо“ – Леонарда Синизгалија, сада посебно актуелне:

„Siamo qui per dividerci
in’eredita di stenti.
Non spezziamo quello che e intero
diventa zero.“

„Овде смо да поделимо
Наслеђе од оскудице
не ломимо што је цело
на нулу би се свело.“

Grazzie!

Хвала!