Председник Вучић учествовао на GLOBSEC 2022 Форуму

Председник Вучић састао се у Братислави са потпредседником Европске комисије за међуинституционалне односе и стратешко предвиђање Марошем Шефчовичем, са којим је разговарао о флексибилности и одрживости енергетских система у актуелној ситуацији, о управљању сировинама из Србије унутар ЕУ, као и заједничким пројектима на којима Србија треба да ради заједно са ЕУ. 

 

 

Председник се састао и са специјалним изаслаником ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирославом Лајчаком, са којим се сагласио да је регионална сарадња, уз очување мира и стабилности, једини прави пут за напредак земаља Западног Балкана, као и да испуњавање обавеза из Бриселског споразума и даље остаје кључна порука за сваки даљи разговор. Председник Вучић је истакао пуну посвећеност Републике Србије наставку конструктивног дијалога са Приштином и настојањима да се дође до компромисног решења у циљу стварања бољих односа између Срба и Албанаца. 

 

 

Председник Вучић је, учествујући на панелу посвећеном односу ЕУ и Србије, истакао да је приоритет Србије чланство у Унији, те да наша земља ради на диверзификацији снабдевања гасом. 

 

„Увек смо били стопостотно зависни од руског гаса. Има и других земаља ЕУ које су у истом положају. Ми радимо на диверзификацији нашег снабдевања“, навео је председник Вучић и нагласио да је важно да се изгради гасни интерконектор између Бугарске и Србије, као и Северне Македоније и Србије. 

 

„Тек тада можемо да диверзификујемо снабдевање. То ће нам пружити могућност да добијамо и други гас. Морамо да преживимо и делујемо рационално“, објаснио је председник и изразио наду да ће Бугарска успети да добије довољно течног нафтног гаса, као што је обећано из Вашингтона, али је изнео и одређену сумњу да ће то бити могуће. 

 

 

„Нема сумње да ту нема довољно гаса за нас. Пре шест година сам ишао у Баку и разговарао са председником Азербејџана, али они нису могли да нам обезбеде довољне количине. Сада трошимо три пута више него раније, а потрошња стално расте“, рекао је председник Вучић. Он је поновио да је главни стратешки циљ Србије да постане чланица ЕУ, али и нагласио да на том путу постоје специфична питања које Србија треба да реши, међу којима је и Косово и Метохија, питање на које Београд гледа другачије од појединих чланица ЕУ.

 

Преседник је, одговарајући на питање о изборима у Србији, утицају односа Србије и Русије и украјинске кризе на њихов исход, али и зашто је Београд и даље савезник Москве, рекао да му такво питање пружа прилику да каже истину. 

 

"Мислим да су грађани на изборима говорили како су желели", истакао је председник Вучић и констатовао да његова странка јесте остварила лошији резултат него на претходним изборима, али и нагласио да је прва следећа снага освојила око дванаест одсто гласова, док су десно оријентисане странке добиле велику подршку, управо због руско-украјинског сукоба. Он је поновио да је Србија реаговала на одговоран начин по питању кризе у Украјини, а да је много гласача било љуто јер је земља у Генералној скупштини УН гласала против руске агресије на Украјину, не зато што Срби имају нешто против Украјинаца, напротив, већ зато што се јасно сећају шта се Србији десило 1999.године. 

 

 

"Тада је Србија бомбардована од стране деветнаест НАТО земаља и није се водило рачуна о њеном територијалном интегритету. Данас о томе слушамо сваки дан, али тада се о територијалном интегритету Србије није водило рачуна. Извините што сам отворен", рекао је председник Вучић и додао да Србија и Русија имају традиционално добре односе, које није увек лако објаснити, али да истовремено треба да делујемо прагматично, да идемо ка ЕУ, што је, како је навео, и нагласио у својим обраћањима. Он је истакао да се мора разумети политичка ситуација, јер је Србија увек имала подршку Русије и Кине по питању Косова и Метохије и не жели да изгуби ту врсту подршке. 

 

"Политички и правно гледано, понашамо се принципијелно, јер Србија је увек на страни украјинског територијалног интегритета, али питам поново, зашто данас сви који су гласни у очувању територијалног интегритета Украјине, нису то чинили и 1999. године? Принципе или имате или немате", рекао је председник и нагласио да је Србија увек помагала, донирала новац, медицинску помоћ, скоро три милиона евра, уз хуманитарну помоћ, те најавио да ће сутра посетити украјинске избеглице у Србији, близу Врања, којима држава много помаже.