Брзим ходом до три Олимпијаде

Александар Раковић је југословенски шапион у брзом ходању на педесет километара. Три пута је бранио боје наше земље на олимпијади. Ватрено крштење имао је на олимпијади у Атланти 1996. године, четири године касније у Сиднеју, али и у Атини 2004. године.

 

Још од малих ногу волео је да се надмеће у трчању. Љубав према атлетици наследио је од свог оца, али да ће његова дисциплина бити баш брзо ходање и да ће му донети учешће на чак три олимпијаде заредом, није могао да претпостави.

 

Иако под тешким условима у којима се тада налазила наша земља и готово никаквим условима за тренирање, Александар Раковић постигао је завидан успех у брзом ходању и уписао се на листу најбољих атлетичара тадашње Југославије. Први пут је боје тадашње Југославије бранио 1987. године на јуниорској олимпијади у Румунији. Међутим, озбиљнији резултати су се јавили 1992. године.

 

Вишеструки је државни рекордер, а садашњи рекорд на педесет километара износи три часа, 48 минута и једну секунду, што је у исто време и рекорд Балкана. Овај рекорд је Рака остварио 1999. године у Француској.

 

Био је дугогодишњи члан Атлетског клуба „Железничар“, а почео је у Атлетском клубу „Вргинмост“, јер су његов отац, који је иначе рођени Нишлија и покојна мајка због посла отишли у Хрватску. Тамо је оборио државни рекорд, а титулу рекордера Хрватске још увек му нико није одузео. Вратио се у Ниш и тренирао у најтежим условима, јер овај град никада није ни имао услове за тренажне процесе атлетичара.

 

Труд се исплатио, почели су да се нижу резултати. Европско првенство у Гетебургу му мења каријеру. Затим, прва олимпијада у Атланти где је био десети, следи Сиднеј, где је био у можда највећој животној форми.

 

У великој конкуренцији, било је јако тешко освајати награде у атлетици. Без преседана, то је спорт број један на Олимпијским играма.

 

У међувремену, ту је било седмо место на првенству Европе, три титуле првака Балкана, балкански рекорд, али и много титула на државним првенствима.

 

Оно што му је веома значајно је и титула 1991. у СФРЈ.

 

Оснивач је Академског атлетског клуба „Ниш“.

 

И данас је атлетика присутна у његовом животу, захваљујући образовању. Раковић је професор атлетике на нишком Факултету спорта и физичког васпитања већ пуних 27 година. То је за њега највећи успех, јер је спортску каријеру завршио 2008. године.

 

Његова порука родитељима је да би децу без форсирања требало укључити у спорт, јер утиче на социјализацију, поготово у данашње време када су сви на телефонима, компјутерима и „везани“ су за столице.

Родитељи већ знају да је атлетика најбољи спорт за развој моторичких способности и да је она база за све остале спортове.