Гастрономско благо југа - лесковачки ајвар

Богата гастрономска понуда југа не би била потпуна без ајвара - неодољивог производа јарке црвене боје, богатог и јединственог укуса. Од друге половине августа све до почетка октобра лесковачке домаћице се труде да припреме ајвар, без кога се ниједна зимска трпеза на југу Србије не може замислити.

 

Оно што издваја овај производ је сировина, као и традиционални начин припреме. Паприка која се користи у преради је типа „Куртове капије“ чије су карактеристике такве да сваки плод мора да буде двостран са танком дршком, величине просечне људске шаке и са ниским садржајем суве материје. Паприка, која се пече на пећи коју Лесковчани називају „кубе“, даје пријатне мирисе, а након печења се љушти, меље и пржи у биљном уљу.

 

Додавањем соли, јабуковог или винског сирћета и шећера добија се производ који има карактеристике и топлину југа Србије. Постоје више варијација ајвара, и то: љути и нељути, млевени и цепкани. Лесковачки домаћи ајвар налази се на листи заштићених производа са географским пореклом.

 

Сама реч „ајвар“ је османског порекла, а по неким тумачењима доводи се у везу са „кавијаром“ који није био реткост у српским кафанама у 19. веку.

 

Историја производње паприке у Лесковцу је дуга, а трговци из ове вароши надалеко су били познати по продаји сушене и млевене паприке. Уосталом, чувена изрека надасве духовитих Лесковчана, записана у периоду између два светска рата, гласи: „Ми једемо паприке, а зидамо фабрике“. Почеци припреме ајвара у Лесковцу везани су за период после Другог светског рата.

 

Уз спржу и роштиљ месо, ајвар је неизоставни део лесковачке традиционалне кухиње. Без ова три производа Лесковац не би био то што јесте - град са квалитетном и укусном храном.