Симбол поноса и непобедивости

Манастир „Св. Николај Српски“ – Соко налази се у западном делу Србије и припада општини Љубовија. Смештен је у подножју Соколске планине, испод највишег врха Рожња и удаљен је од Љубовије 15 километара. Представља природну границу између Азбуковице и Рађевине.

 

У традицији Српског народа има посебно значење, остао је симбол непобедивости и отпора турској власти у Србији, те због тога представља један од симбола борбе српског народа за очувањем националног идентитета, духовности, вере и културе.

 

Манастир је задужбина епископа шабачког, господина Лаврентија. Посвећен је Св. владици Николају Велимировића. Црква, у чијем олтару се чува део моштију Св. владике Николаја, је саграђена 1994. године и припада позном моравском стилу. Дрворезбарени иконостас је рађен у барокном стилу и позлаћен је 24 – каратним златом, док је иконе у византијском стилу живописала и манастиру поклонила сестра Крсана Тасић, познати иконописац.

 

У кругу манастирског комплекса налази се музеј, конак и већи смештајни објекат „Дом Николаја Велимировића“. Под његовим кровом се налази и кухиња са пространом трпезаријом, библиотека и продавница сувенира. Велики и мали конак су повезани зградом у чијем приземљу се налазе просторије погодне за одржавање семинара и других стручних скупова. На самом врху ове зграде, по целој површини је тераса – видиковац, где се могу организовати разни пригодни, културни и духовни програми. Посетиоцима на располагању стоје и спортски терени.

 

На уласку у комплекс налази се споменик владике Николаја, а испред манастирског комплекса урађено је вештачко језеро.

 

На Соколској стени, на два километра од манастира, постављен је позлаћени крст, висок 12 метара и тежак 2.280 килограма. Крст је постављен 24. марта 2000. године, као споменик недужним жртвама НАТО бомбардовања 1999. године, а дар је Немца Хорста Вробела. Ноћу је осветљен, па зрачи особеним, свечаним миром, доминирајући овим делом Подриња.

 

Пут који од манастира води до крста назван је „Пут вере“. Дуж тог пута, на сваких 200 метара, изграђено је десет капелица, а у свакој је редом исписана по једна Божја заповест.

 

Од 2001. године у манастиру је заживела акција под називом „Моба“, која окупља српску омладину из дијаспоре. Временом, наша деца у туђини губе свој национални и верски идентитет, па је главни циљ ове акције учење језика својих очева и обнова веза са завичајем својих предака.